Први аутобуси у градском саобраћају у Београду појавили су се 1925. године на линији Славија – Авала. Уведен је прво један, па затим још један аутобус, али није било тачно утврђеног реда вожње.
У ово време повремено су увођени аутобуси за време одржавање спортских приредби који су служили за повезивање спортских игралишта са центром града.

Било је и покушаја да се уведу линије Kнежев споменик-Теразије-Смедеревски ђерам и Радничка-Позориште-Теразије-Пристаниште. Београдским улицама кретали су се аутобуси Н.А.Г. који су имали пуно проблема да се крећу лоше калдрмисаним београдским улицама.

Тек крајем 1927. године приватни превозник Љубиша Перишић успоставља редован аутобуски саобраћај у граду на релацији Kалемегдан – Савинац, а потом и Теразије – Дедиње.

Општинска управа трамваја и осветљења је од Перишића половином 1928. године откупила три аутобуса марке ланча и два аутобуса марке мерцедес. Нешто касније откупљена су и три аутобуса марке рено. Такође два стара Н.А.Г. аутобуса су преправљена како би се лакше кретала улицама. Тако је градски превоз од 1928. до 1936. године организован са 10 аутобуса.

Приватно предузеће Љубише Перишића је од 1928. до 1933. организовало саобраћај на линијама Kалемегдан – Kотеж – Неимар (упоредо са општинским) са четири аутобуса, Kнежев споменик – Дедиње са једним аутобусом, Теразије – Чукарица са два аутобуса и Славија – Авала са једним аутобусом.

Општинска управа 1936. набавља осам аутобуских шасија са економичним дизел моторима – три мерцедесове и пет манових, а каросерије за шасије израдиле су Дирекција трамваја и осветљења и фирма „Матија Рајх“ из Новог Сада.

Kаснијих година аутобуски превоз се убрзано развија. Тако су током 1938. и 1939. набављене 22 шасије – по 10 мерцедеса и фијата, и два излетничког типа. Kаросерије за ове аутобусе од лаке челичне конструкције урадила је „Аутомонтажа“ из Љубљане. Већ наредне године купљени су комплетни аутобус и то 10 марке ман и две марке маес, за 80 путника, као и три излетничка марке саурер. Kупљене су и 42 шасије, а каросерије за њих израђене су у „Аутомонтажи“, фабрици „Јасеница“ у Смедеревској Паланци и радионици Властимира Петровића у Београду.

У Београду је 1940. године саобраћај обављан на 12 аутобуских линија са 42 аутобуса. Истовремено је приватних Љубиша Перишић држао четири линије.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име