Христос је Љубав. Христос нам је заповедио да љубимо свог ближњег као себе саме. Христос нам је заповедио да будемо милостиви, да будемо миротворци, да будемо чисти срцем. Он нам је дао најлепше заповести, но Он нам није заповедио да насиљем успостављамо веру Христову. Насиље и Христос – то су потпуно неспојиви појмови, о њима је немогуће истовремено говорити. Тамо где је Христос, нема насиља, тамо где је насиље, нема Христа. Стога, када је Константин рекао православним епископима да су епископи унутар цркве, а он – епископ ван цркве, поставио је себе изнад цркве. Но, ко је он био? Он је био император, владао је не само влашћу, већ и свим средствима насиља. И догодио се стравичан догађај – црква је потпала под заштиту човека који је у рукама имао мач. Гоњење се окончало, верујући су се обрадовали. Посебно су се обрадовали епископи. Али радост и једних и других била је различита. Епископи су осетили да сада могу спокојно да живе, и да не брину превише о томе да свој живот усмере на служење људима. А верници су се обрадовали томе што су добили могућност да се сабирају заједно и отворено врше мољења.
И овим догађајем је започео нови период у животу наше цркве.
Мало по мало, државна власт је почела да користи цркву у државним интересима. Императори су све мање и мање уважавали цркву. Овај процес се из године у годину, из века у век настављао и на крају довео цркву у тако ужасан положај у коме се она налази у данашње време. Било је светаца који су покушали да се одупру царском насиљу. Међу њима је био и свети Јован Златоусти, који је са великом муком посматрао како у цркви доминирају људи које Господ није познавао – припадници племства и богаташи. Видео је да људи, сиромашни, страдајући, све више и више напуштају цркву. Али шта је могао да учини кад је видео овај страшни препород цркве? У својим посланицама, у својим проповедима, непрестано је позивао: “ Будите милостиви!“ Видео је да влада поробљавајући живот стран духу цркве, и да овај пропадљиви светски дух продире у саму цркву, обузима је, и молио се само за једно: «Будите милостиви!» Као да је овим хтео да каже: “ Знам шта се овде догађа, знам да богати насрћу на нас, знам да су сиромашни згажени. Али шта могу учинити с тим? Будите милостиви, надохнадите тим ову несрећу Цркве“…
Архимандрит Сергий (Савельев): Слово в храме Покрова Пресвятой Богородицы в Медведкове (23 июля 1969г.)

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име