Блудни син „дође себи“, јер Милостиви Бог му је ипак оставио савест и није му све одузео. Зато што Господ воли човека и зна његову слабост. „Дође себи“ тј. врати се од блуђења по спољашњем свету и пролазним и грешним стварима овога света. Врати се мислима у своје срце, а гле – Царство Небеско је унутра у нама. Благодат Духа Светога је ту – дубоко у нама, под пепелом греха, и то треба да се разгрне покајањем. Тада ће опет засијати огањ Љубави Божије и врлине у нама. То је први корак у покајању – „дође човек себи“. Као да до малопре није знао ни где је био ни шта је радио. Али, прво се човека дотакла Благодат Божија, Љубав Божија. Дакле, опет је Бог Онај који чини први корак у нашем спасењу.
