Данас је Црква Божија испратила душу наше сестре и верног пријатеља Софије Ињац у Небеску и Вечну Отаџбину. Земља се на трен растужила али Небо се вечно обрадовало својој новој житељници.

Софија је својим непрекидним мисионарским радом, испуњеним огромним ентузијазмом и одушевљењем, постала још овде на земљи бесмртна у добробитују, јер јој је Христос Бог наш био и остао Алфа и Омега целокупног њеног постојања.

Живи никада не умиру већ само прелазе из једне радости у другу. Из привремене у вечну. Из пролазне у непролазну.

Софија није умрла већ је духом још живља и радоснија него икада. Само је њено напаћено тело привремено заспало, до дана Свеопштег Васкрсења.

Колико је само десетина хиљада душа васкрсло читајући хришћанске текстове радости и наде на порталу Чудо. А Чудо је било незамисливо без њеног идејног творца и уредника – Софије Ињац.

Или да будем још прецизнији, сама Софија је постала Чудо, чудесним дисањем Духа Светога у њеном животу и њеном свеукупном делању.

Зато је неслучајно и носила име Софија – Премудрост. Јер ширећи радост хришћанског живота, она је на најмудрији начин, преносила Благу Вест Христову, духовно рањеном и уморном човеку данашњице.

Црква је данас испратила у блажену вечност засигурно најпродуктивнијег и уједно и најскривенијег мисионара у српском народу данас.

Иако је била жена, учинила је за Цркву толико добра, за толике безбројне људске душе, као да је живела стотину живота.

Зато не зебемо за вечну судбину наше Софи, већ се још сада радујемо увереношћу која није од овога света, и која нам моћно сведочи у срцима само једно – живи никада не умиру!

 

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име