– Оче како би требали да приступамо Светом Причешћу?
Јасно са пуно љубави зато што је наш Љубљени у Светом Причешћу! Он је наш Цар! Он је срце нашег срца! Он је Онај кога волимо највише, Онај кога изнад свега љубимо! Како другачије да приступимо Светом Причешћу?
– Како би требали да се припремимо да би приступили нашем Цару?
Црква нам сама говори када каже да морамо приступити: „Са страхом Божијим, вером и љубављу.“ Тражи три ствари од нас: Страх Божији, веру и љубав.
– Објасните нам страх Божији. Како га тумачите?
Када кажемо „Страх Божији“ не мислимо на дрхтање у страху од Христа, да се плашимо сусрета са Њим. Ниједна љубав нема вредност када је испуњена страхом. Бог жели да му приступамо са пуно љубави. Плашити се, али знате ли чега? Плашити се да не повредимо нашег Љубљеног. Да не растужимо наше Срце! Да не ожалостимо Њега коме се клањамо свом снагом нашег срца. Зар није тако?
– Ово је предиван страх који, верујем, може бити наш водич.
Наравно! Како дивна ствар за човека да се плаши да не сагреши. Плашити се да не урадимо нешто што би повредило нашег Љубљеног. То је предиван страх.
Онда каже „Са вером“. „Са страхом Божијим, вером и љубављу.“ Дакле друго је: вера. Морамо веровати да у Светом Причешћу није нико други до сам наш Цар. Сам Син Божији Који силази на земљу са бескрајном љубављу да нас спасе. Када му приступиш са оваквом снагом вере и са страхом да не учиниш ништа што би могло да повреди твог Љубљеног, како је то предивно! Бог се радује са тобом, Он жели да уђе у твоје срце, жели да будемо једно са Њим кроз Свето Причешће.
И треће што говори је, наравно: „са љубављу“. То је да верујемо да Бог не жели само да ти волиш Њега него Он такође тебе силно воли. То је обострана љубав. Бог те силно љуби јер је Он твоја Мајка. Он је Мајка твоје душе. Он ти је дао душу и жели као мајка да те пригрли у Свом срцу. Да те сакрије дубоко у Свом загрљају. То је љубав! Али и ти би требао да желиш да се као дете угнездиш у Мајчином загрљају. Да постанеш једно са Њим, као вода са вином.
– Мислим да је то заједница пуна љубави. Заиста јесте.
Не свиђа ми се када људи долазе да се причесте и долазе уплашени. Да ли би волела да те загрли неко ко те се плаши?
– Не, сигурно се не бих осећала добро.
Наравно, не би се осећала добро. Дивно је да те загрли неко ко ти прилази из љубави, а не тресући се од страха. Зар не?
– Да, тако је.
То и Христос жели од нас, да Му прилазимо са пуно љубави. Да Му приђемо и кажемо: „Долазим Оче мој да постанем једно са Тобом!“ И знаш ли шта ће ти Он рећи? „Сине мој дођи к Мени и Ја ћу те обухватити у мој загрљај да постанемо једно. Ја и ти једно као вода са вином.“ Тако бих желео да сви примите Свето Причешће.
– Да.
ХРИСТОС СЕ РАДУЈЕ КАДА СЕ ПРИЧЕШЋУЈЕМО СА: СТРАХОМ ДА ГА НЕ ПОВРЕДИМО, ВЕРОМ ДА ЈЕ ОН НАШ БОГ И ЉУБАВЉУ, ЈЕР ЈЕ ОН ЉУБАВ НАШЕГ СРЦА.
Поуке.орг