Данас многи међу нама обнављају литургијски живот учећи људе томе. И намера је добра и потреба је оправдана. Али литургијски живот није само зини и причести се, већ све оно пре и после тога. Много говоримо о литургијском животу, мало га примењујемо. Јер да држимо и једну од речи које проповедамо народ би то препознао и разумео и пошао за том проповеђу. Цитирамо свете оце, правила, канонске одредбе, а заборављамо пре свега, да нашим свођењем цркве на елитну духовност губимо људе. Пуна су нам уста и савремених духовних великана, а мало њиховог примера носимо у себи.
Није проблем што народ не разуме литургијску обнову, проблем је што многи не знају да се правилно прекрсте. Када их видимо ми их исмевамо и чудимо се, као да заборављамо да ће нас Господ питати: шта си учио ове људе?

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име