Од пада Адамовог до данас, од изгнања из Раја, људски род налазио се пред многим искушењима опстанка и та искушења, неретко су се јављала кроз историју у виду многих природних катастрофа: бујица водених, у виду ватрених стихија, у виду многих епидемија и тако даље. Страдајући али очекујући васкрсење, људски род је пребродио сваку најезду искушења која је на њега наилазила. Ево и данас у 21. веку, јавља нам се ово искушење звано „Корона вирус“ које раслабљује многе међу нама и маловеран народ збуњује и плаши. Заиста, треба се придржавати увек свих мера безбедности зато што мере безбедности јесту показатељ бриге заједнице за своје чланове, али увек и у свему треба имати свест да припадамо Ономе Који је Створитељ Неба и земље, Господу и Спаситељу нашем Исусу Христу. Препоручене мере поштовати, али Христа се ни на који начин не одрицати и тражити сваки могући начин сједињења с Њим, пре свега у Светим тајнама.

Поставља се питање да ли ће се неко разболети, односно унети у себе вирус, примањем Светог причешћа? Мислим да је боље питање које треба да поставимо следеће: да ли ћемо да се определимо за Христа или не?

Лично, за онога који верује, сједињење са Христом је битније од свих пошасти овога света јер ће живот и овако и онако да прође када Господ одреди то. Немојте да ми, као православни хришћани показујемо маловерје, зато што треба храбро да будемо на бранику своје вере. Наравно, уз поштовање свега онога што се од медицинске заједнице сугерише, а то су прописи и закони.

Поштујући прописе и законе, ми у ствари показујемо оданост својој држави коју је Господ благословио и то видимо у свим вековима који су иза нас. Али ми имамо надзакон а то је сједињење са заједницом Цркве у Христу Господу и Спаситељу нашем.

Који су маловерни, који се плаше да се путем Светог причешћа не заразе од вируса који влада, не треба да прилазе. Нека сачекају време када буде херметички чисто, онда у сваком случају неће бити никакве заразе, јер иначе, кад не влада никаква пандемија или епидемија вируса, онда људи уопште и не умиру и све бива онако идеално, зар не? Тако да они који су маловерни не треба да приступају, а они који имају вере, увек са страхом Божијим; са том вером и са том љубављу треба да приступе и Христос је Онај који ће им дати вечни живот. Христос је дошао вечни живот да нам да и да укине робовање греху и смрти, није дошао да нам лечи сваку кијавицу која на нас наиђе, нити да се бави пандемијама и епидемијама које су углавном изазване људском небригом, не само према своме роду, него и према природи и према свему што нас окружује.

Нека би дао Господ да, сједињени Светом тајном Крви и Тела Његовог, угледамо и онај вечни дан, угледамо радост вечнога васкрсења. Јер победа над смрћу лежи управо у вери у васкрсење Христово и у самом васкрсењу Христовом и у нади нашој да ћемо и ми саваскрснути са Христом у онај дан Другог и страшног доласка Његовог. Нека сте живи и здрави и од Бога благословени!

Борба против овога искушења и искушења сваке врсте, јесте чврста вера у Господа, наша храброст и хришћанска одговорност. Немојте да будемо они који ће да искушавају Бога, да се шетамо тамо вамо, да намерно кијамо једни у друге. Будимо мало суздржани и имајмо љубави, бринимо за оне који су слаби, посебно за људе старије животне доби, и о њима поведимо рачуна, али не само да их се сетимо када влада нека епидемија, него да увек имамо на уму и у срцу да ти наши стари не могу сами, да не буду одбачени, одбаченост је много тежа од било које болести, од било ког вируса.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име