У Христово време књижевници и фарисеји, говорили су за светог Јована Крститеља да нити једе нити пије јер је ђаво у њему, а за Христа су говорили да једе и пије са грешницима и цариницима јер је изјелица. То што се чинило у оно време једнако је присутно и данас, у наше време. Ми наравно нећемо формално да похулимо на Христа, јер, макар и лицемерно, држимо да је он Богочовек и због тога лично на њега не скачемо, да тако кажем. Али без стида и срама, без страха од освете Божије, скачемо свакодневно на лик Божији који је пројављен у личностима оних који су око нас. Дакле, свих људи који нас окружују.
Мржња према човеку, завист према човеку и све оно што творимо лоше према ближњима и онима који су нам мало даљи, јесте уствари грех према Богу јер свако од људи је саздан по лику и подобију Пресвете Тројице.
Јеванђеље нас јасно и кратко учи да је Господ дошао да призове и спасава грешнике, а не да се бави праведницима. Пошто праведници познају Господа и ако су истински праведници знаће своје место, а ако су лажни праведници, онда ће они сами себи бити довољни. У овом времену, када је свака врлина срозана и када су неке супротне вредности тиме добиле на значају, нас као Православне хришћане треба да занима живот у саглсају са Јеванђељем.
А живећемо по Јеванђељу онда када творимо дела Божија. Пре свега славећи Бога, имајући љубав према ближњем, не судећи и неосуђујући туђе слуге; управо те које Господ призива на покајање, и те, ради којих је Господ постао човек, страдао, васкрсао и отворио пут у Вечни живот.
Суд овога времена врло је лак и језиком својим часком можемо да га изрекнемо али плата за то наше осуђивање, биће у вечности тешка и горка. Покајање не значи само признавање својих грехова него непрестани труд да се исправљамо и живимо онако како је Богу угодно. Данас сваки човек то у дубини своје савести зна и препознаје. Славећи угоднике Божије, дивне и велике пред Господом, имамо пример како људи Божији у правоверју живе за Господа, страдају за Господа и вечно су од Господа прослављени као истинити сведоци Христовог Васкрсења.
Нека би дао Господ њиховим светим молитвама, молитвама њихове браће бесребреника, молитвама свих осталих угодника Божјих и том светом збору којима се придодају свети Зосим и свети Јаков тумански, који су истински нови бесребреници и чудотворци, да нас Господ све помилује. Пре свега да нас исцели од нашег неверовања, да нас исцели од наших болести и да нас покаже у вечности, целовитима. Да нас покаже онаквима какви ће бити приправљени да ходе путем Господње заједнице са човеком, путем обећанога Царства Божијега.
Чувајте се, чувајте друге али никада немојте да заборавите на Господа, већ се снажите творећи заједницу са Њим, управо у овоме што сада творимо, а то је Литургија.
Да се причешћујемо из Чаше живота Телом и Крвљу Бесмртнога. Телом и Крвљу Онога који ће нама дати живот вечни.
