Отац Атанасије:
Друго питање каже: „План у свему што радимо у животу је неопходан. Непланиран живот, или боље, недостатак програмирања у ономе што радимо је нешто заиста лоше. Али, да ли је и то грех?“ Добио сам добру прилику од онога ко тражи да кажем нешто о овоме.
Заиста бих рекао да је то грех, децо. Зашто тако? Јер једноставно је у питању губљење времена. Када вам недостаје програм, губите време, а време је драгоцено. Не заборавите да нам је време дато као „залог“ за наше спасење. Да се припремимо за наше спасење. Дакле, време је важно и у случају да га губимо док водимо живот без програма, ово је без сумње грех!
Многи људи питају: „Да ли је цигарета штетна?“ Наравно да јесте. Зашто? Поред свих других разлога, то уништава наше здравље. Дакле, у тренутку када уништите своје здравље, то је грех. Бог ти је дао дар здравља. Ако уништиш овај дар, није ли то грех?
Бог ти је дао дар времена. Ако губите време – није ли то грех? То је очигледно!
Децо, чак и ако неко није веран, али ипак жели нешто да постигне у животу, ако губи време, не може постићи ништа. Дакле, чак и да нисмо хришћани, време би требало да сматрамо нечим заиста драгоценим и нечим што се не враћа. Јер с правом је речено да у случају да изгубите новац, лако се може поново добити. У случају да изгубите здравље, тешко се враћа. У случају да изгубите своје време, никада га не можете вратити. Нестало је и то је то.
Дакле, губљење времена је заиста грех. Ипак бих желео да кажем нешто о важности програма. Обратите пажњу одмах! Важно је имати програм. На пример, од претходне ноћи можемо да програмирамо и кажемо: „Сутра морам да урадим то и то. Шта радим када то кажем? Ја програмирам. Али овај програм који ће се реализовати није ништа друго до уштеда времена јер знам унапред шта треба да радим. Баш као добра домаћица – да кажем ово девојкама – увече отвори фрижидер и погледа шта је остало од дневних оброка. „Шта да спремим сутра од остатака да не избацим ствари које су остале у фрижидеру.“ Шта је то? То је распоред/програм за моју кухињу. Направићу распоред за умивање, за буђење породице. На исти начин, дечаци морају да закажу своје различите радове. Обратите пажњу, одмах!
Док програмирање генерално помаже, понекад се дешавају чудне ствари. Можете замислити да је коњанику драго јер му јахање помаже да лакше заврши своје радове. Можете ли замислити, међутим, коња на леђима човека? Коњ на леђима човека… Можете ли ово да замислите?
Ово се дешава када програм постане сам себи циљ и ја се претворим у роба програма. Програмирање је добро, али немојмо на крају бити робови тога.
Сећам се из младости, имао сам нешто више од 20 година. Имао сам пријатеља, стварно доброг момка. Сваки пут када бисмо се састајали увече и разговарали, где год да смо се нашли, на улици, код куће… у 20 часова брзо би устао десет минута пре 20 часова и рекао: „Одлазим, јер морам да будем код куће. У 20 часова једемо.” Једном сам му рекао: „Добро је то што кажеш, али ако ти некад падне на памет нешто заиста важно — духовни разговор, помажеш некоме — хоћеш ли престати јер се приближава време у којем једете код куће?“ Овај пријатељ је постао „роб програма“.
Не заборавимо шта је Господ рекао о томе. „Субота је створена за човека, а не човек за суботу. [Марко 2:27] Што значи, субота није створена да служи човеку, напротив субота је створена да служи човеку. Исто тако и са уметношћу.
Уметници су некога питали: „За кога сликаш?“ А он одговори: „За мене.“ Немам више времена да даље анализирам догму „уметност ради уметности/уметност за себе“. Не, уметност није ради уметности, јер ако је тако, онда човек постаје роб уметности.
Кажемо да ова слика, ова скулптура вређа морал. Аутор одговара: „Али, ја то радим због уметности.“ Ипак, уметност није супериорнија од нас. Уметност нас служи, људе. Када усвојимо догму „уметност ради уметности“, онда опсцено сликарство, скулптуре, књиге и било шта друго постаје оправдано. Не можемо рећи да ми стварамо уметност, јер уметност служи човеку, а не човек њој. Господ је то рекао једном заувек.
Поновићу то још једном. „Субота је створена за човека, а не човек за суботу. [Марко 2:27] Исто је тако и у нашем случају. Програм је направљен да служи вама, а не обрнуто, да постанете роб програма. Ако ово узмемо у обзир, онда можемо „лепо да се крећемо“. Да за програм, али није муњом у камен уписан. Постоји одређена флексибилност. Можемо га променити, модификовати јер – на крају дана – програм служи нама, а не служимо ми њему.
ИЗВОР: https://otelders.org/questions-and-answers-orthodox-christian/is-it-a-sin-to-not-have-a-daily-schedule-are-cigarettes-harmful-art-is-not-for-arts-sake/
ПРЕВОД: Давор Сантрач
Објављено: 20.05.2022.
