Професор Душан Михаиловић са Филозофског факултета, отркио је да су четири зуба пронађена на локалитету у пећини Велика Баланица датована у период средњег палеолита.

„Зуби су датовани на пре око 300 хиљада година, што их чини најстаријим фосилима неандерталца (Хомо неандертхаленсис) у источној Европи и другим најстаријим људским фосилима у Србији, тек нешто млађим од пола милиона година старе доње вилице човека из Мале Баланице откривене 2007. године“, наводи се у саопштењу факултета.

Према њиховим речима, остаци неандерталаца у Србији су до сада били идентификовани само у оближњој пећини Пештурина, у којој су 2015. године откривени један зуб и фрагментована кост подлактице неандерталца.

„Најдревнији остаци неандерталаца, старости између 300.000 и 500.000 година, идентификовани су на подручју западне Европе, а временом се њихов ареал проширио све до западне Азије. Њихово присуство у Великој Баланици пре око 300 хиљада година представља најранији доказ њиховог ширења према истоку“, истакли су са факултета.

Зуби из Велике Баланице су пронађени у асоцијацији са траговима огњишта и каменим алаткама за обраду коже познатим као пострушке типа Kина (Qуина).

Најстарије алатке тог типа потичу са истока, са налазишта која припадају ашелско-јабрудијенском комплексу (из периода пре 200.000 до 400.000 хиљада година), док се у Западној Европи јављају много касније.

„То показује да је на територији Балкана пре 300.000 година највероватније дошло до контакта европских и блискоисточних популација. Још увек се не може рећи са сигурношћу да ли је до ширења културних иновација дошло миграцијама људи или разменама идеја између заједница, нити можемо идентификовати изворне носиоце ове технологије, није јасно да ли су у питању неандерталци или друге врсте људи“, пише у саопштењу.

Извесно је, како су навели, да су те иновације довеле до коначног уобличавања културних образаца карактеристичних за средњи палеолит – период који представља једну од прекретница у раној праисторији човечанства.

Археолошка истраживања пећина у близини Ниша (Пештурина, Мала и Велика Баланица) врше се у сарадњи Филозофског факултета у Београду и Универзитета у Винипегу, а финансира их Министарство културе и информисања Србије.

Анализа зуба објављена је у часопису „Јоурнал оф Хуман Еволутион“, од стране међународног тима стручњака из Србије и Kанаде, коју воде професори Душан Михаиловић са Филозофског факултета Универзитета у Београду и професорка Мирјана Роксандић са Универзитета у Винипегу.

 

Бета

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име