Нови Кнежевац – Читав век се зна да на некадашњем имању грофа Талијана, у атару општине Нови Кнежевац, постоји археолошки локалитет. Још крајем 19. столећа ту су пронађени скелетни остаци и коњичка опрема из седмог века, али тадашњи истраживачи нису спознали ни размере ни вредност овог локалитета. Тек су заштитна ископавања спроведена овог лета открила богате слојеве прошлости, за које се није знало да ту постоје.
Др Неда Мирковић Марић, археолог Међуопштинског завода за заштиту споменика културе Суботица, објашњава да је све почело када се предузеће „Логин еко” за добијање локацијских услова обратило њиховој установи. Археолози и сарадници завода су кренули у испитивање терена где би требало да се изграде објекти поменуте фирме и на том релативно малом и омеђаном простору су за само два месеца заштитних ископавања отворили прозор у прошлост која сеже 5.000 година пре нове ере. Др Неда Мирковић Марић истиче да су имали добру сарадњу са инвеститором који им је помогао да савладају тешкоће на терену и „опирање” стврднуте банатске земље да открије слојеве историје.
„Радове сам поделила у две фазе. У првој је урађено машинско скидање земљишта до нивоа детекције археолошких објеката. Када је уклоњен површински слој, пун грађевинског шута, евидентирали смо 110 археолошких целина. Током ископавања која су трајала од краја јуна до краја јула истражено је пет кућа, 83 јаме, седам јама стубова, 11 ровова, 19 гробова, две пећи, три укопа”, набраја саговорница „Политике”.
Откривени трагови и објекти говоре да је овде постојало насеље у периоду Сармата, односно у 3. и 4. веку наше ере. На карти археолошких налаза јасно се виде трагови некадашњих стубова на којима су биле мале куће, три и по са три и по метра. Испред сваке куће је приметно постојање житних јама, а на неколико места и плитких трапова, што говори да су по свему судећи овде живели добри ратари. Житне јаме препознатљиве су и по томе што су им зидови нагорени, јер је то био начин конзервирања унутрашњости. Имају облик ћупа укопаног у земљу, који је одозго запечаћен. Наша саговорница објашњава да је локација природно погодна за насеље, јер је на малом узвишењу око којег је у далекој прошлости постојала вода.
У близини је пронађена и некропола, такође из периода Сармата. Један од откривених гробова омеђен је великим ровом, што указује да је ту сахрањена нека значајна особа.
Присуство Сармата на нашим просторима домаћа археологија није још обрадила у довољној мери, али ови налази допринеће наставку проучавања. Остаци некрополе открили су неколико гробова у којима није у потпуности сачуван скелет, осим када је реч о једној женској особи. Оно што је занимљиво да је у сваком гробу код ногу сахрањеног пронађена запечаћена посуда, а у женском гробу и мноштво лепо обрађених перлица различитих боја. Присуство ћилибара са Балтика и каури шкољки са југа Европе у пронађеним остацима накита могу да буду сведочанство о томе да је ово насеље било на траси трговачких путева и имало контакте са другим културама.
Интересантно је да ће уз уобичајене начине утврђивања старости налаза, кроз угљеник C14, овде први пут бити примењена и интестинална анализа, односно анализа земље које се налази у висини утробе и карлице покојника, чиме се настоје пронаћи остаци паразита и на основу тога добити и детаљнији увид у начин живота Сармата. Међу остацима откривене су и љуске јајета, а др Неда Мирковић Марић напомиње да је то први пут да их је пронашла на неком локалитету.
Археологе су, међутим, изненадили и много старији налази из периода старчевачке културе, која датира 5500. година пре нове ере. Начин на који су пронађени остаци старчевачке културе указује да је касније Сарматско насеље подигнуто на њиховим основама.
На локалитету 97, осим налаза из ова два историјска периода, пронађени су и трагови из бакарног доба – остаци отпадних јама које припадају култури Тисаполгар-Бодрогкерештур из 4. миленијума пре наше ере,, која је код нас веома мало истражена.
„Ово је веома вредан локалитет, вишеслојно налазиште са остацима живота од периода средњег неолита, бакарног доба, античког периода и средњег века. Оно што нам сада преостаје јесте да покушамо да прогласимо овај локалитет за непокретно културно добро. Да би се то остварило потребно је да му одредимо и границе у којима се распростире. Такође, биће обрађени сви археолошки налази и о томе ће бити поднет извештај, а у плану је и да поједини буду изложени” најављује др Неда Мирковић Марић.
Политика
