У једном дивном тренутку мог живота Господ је проценио да сам довољно вредна и заслужна да ми повери на чување два драга камена.
Већ у осмој недељи благословеног стања сам одлучила да ако родим дечака ћу му наденути име Јаков. Зато што ми је Брат Господњи преко једног виртуелног пројекта довео у живот прегршт дивних људи. Трудноћа, иако високоризична због година, је била уредна. Све је било у реду.
А онда је у осмом месецу докторка рекла мом супругу да мора оперисати глауком у Очној клиници у Београду. Ја сам кренула у Цркву да му запалим свећу за здравље и пукао ми је водењак…
Након порођаја су одмах наступила велика искушења, односно тешке и озбиљне дијагнозе код Јакова. Био је деветнаест дана у инкубатору. Имао је физиолошку жутицу, сепсу и мождано крварење другог степена. Показатељ инфекције чија је нормална вредност до 3,5 њему је био 137…
Тражила сам молитвену подршку од једног мени драгог брата у Христу. Он ми је саветовао да се молим Светом Јакову Туманском. Ја сам то здушно чинила својим речима. И те дијагнозе су прошле…Када смо га довели кући рекли су нам да има озбиљну срчану ману, стенозу плућне артерије. Читав мој живот се окренуо наопачке. Са непуна два месеца је почео да мења боје по целом телу, бордо, бела, небоплавна. Провели смо за мене најтежих пет дана на Дечијем одељењу. Рекли су да мора у Тиршову. Толико сам се уплашила да сам сама обавила условно крштење. Нисам се предала. Уздала сам се у Господа, који је благоизволео, да родим војника, у Његову велику милост, у лекаре, у молитве пријатеља и у снагу мајчине молитве.
Стигли смо на Дечију кардиологију у УДК Тиршова на Илиндан ујутру. Речено ми је да мора медицина да се умеша и да ће му за два дана урадити катетеризацију. Радили су му неке претраге, а онда му је уз срца урадио професор Милан Ђукић. Господ му свако добро дао. Рекао је да се стеноза спонтано повукла, да отказује интервенцију, да сутра идемо кући. Слава Господу! Његов колега, који је томе присуствовао је рекао да обавезно славимо тај дан. Наш свештеник је то благословио…
Након пар месеци нам је речено да беба има изражену хипертонију мускулатуре целог тела. Упутили су нас у Специјалну болницу у Сокобањској улици. Та борба је трајала шест месеци. Хвала Богу, Светом Јакову Туманском и упорности здравствених радника као и мог супруга и мене и то се окончало.
Иначе, Јаков је прве кораке, придржавајући се рукама учинио на Цвети. Прву реч изговорио на Благовести…
Док сам пролазила кроз све ово схватила сам да ништа није вредно као сам живот. И заклела сам се чашћу и животом да се више нећу понашати или нервирати као да постоји нешто што га превазилази по вредности.
