Сматрало се да је чоколада прво настала у Мексику и Централној Америци. Међутим, научници су пронашли доказе који указују на то да су древни људи пили какао у Еквадору пре најмање 5.300 година. Трагови какаа пронађени су на керамичким посудама на древном церемонијалном месту на локалитету Санта Ана-Ла Флорида.

Ово откриће објављено је у часопису Nature Ecelogu and Evolution. Тим међународних истраживача предвођен је археолозима Соњом Зарило и Мајклом Блејк са Универзитета Британске Kолумбије. Група научника је истражила најраније доказе о какау и тиме су сазнали да је чоколадно дрво припитомљено најмање 1.500 година раније. И знатно јужније него што се мислило.

Чоколада за елиту

Познато да је какао или семе тропског зимзеленог дрвета заузело истакнуто место у културама Олмека и Маја у Мезоамерици. Дуго су истраживачи претпостављали да се припитомљавање и рана употреба ове биљке догодила пре око 3.900 година у Централној Америци. А да се пракса прављења чоколаде проширила се на југозапад САД око 1000. године нове ере. Нова студија днк какаа је дала друге одговоре. Пића произведена од Тхеоброма спп. била су саставни део готово свих друштвених и ритуалних догађаја међу Астецима и њиховим савременицима.

Kакао је био једна од најцењенијих роба у Мезоамерици у 16. веку. Европљани су почели да цене овај напитак ( chocolatl – чоколаду на језику Астека), што је довело до модерне индустрије чоколаде.

У претколумбовској Мезоамерици, семе какаа је сушено, млевено и прављено у разне кашице и пића (али не и чврсту чоколаду) комбиновањем различитих састојака и арома. Kакао је био економски и политички важан јер је семе било кључна роба у трговини. Узгајао се на великим плантажама. Kоришћен је као плаћање данка и као валута. Разни чоколадни напици, а посебно пенаста пића створена од какаа, имали су истакнуту улогу у ритуалима, гозбама и у конзумирању код елите. За њихову припрему, складиштење и сервирање коришћене су специјализоване посуде. Дрвеће какаа, махуне, семе и пића такође су били интимно повезани са њиховим митовима и боговима. О какау се зна вековима уназад. О њему се бележило, посебно у Дрезденском кодексу Маја и у Мадридском кодексу, на керамичким посудама и симболизовало у астечким резбаријама и цртежима.

Археолошки локалитет Санта Ана-Ла Флорида

Санта Ана-Ла Флорида (САЛФ) је најраније познато археолошко налазиште културе Мајо-Чинчипе, која је постојала у висоравни Еквадора од око 5500-1700. године п.н.е. Древно насеље се налази у еколошки транзиционој зони, или типу подручја где археолози често проналазе доказе о првом припитомљавању биљака и животиња.

На овом локалитету, који се ископава од 2002. године, пронађени су остаци кукуруза, пасуља, маниоке, слатког кромпира, чили папричица и какаа. Наравно, пронађени су и предмети материјалне културе попут керамика, камених чинија и накит. Насеље Санта Ана-Ла Флорида је вероватно било церемонијални центар, са неколико десетина малих зграда смештених око централног трга.

Kакао је припитомљен знатно раније

“До сада је постојала дуготрајна идеја да је чоколада прво развијена у Мексику и Централној Америци”, рекао је археолог Мајкл Блејк у студији.

Реч „чоколада“ је европска интерпретација речи Маја за „горку воду“ — опис ритуалног пића припремљеног од ферментисаног и печеног пасуља са чоколадног дрвета (Theobroma cacao ).

„Да бисмо тестирали присуство остатакаTheobrome cacao у САЛФ-и, анализирали смо артефакте из гробница, са ђубришта, потопљеног пода трга, наслага грађевинског отпада и церемонијалног огњишта“, укључијући „керамичке посуде, ћупове и флаше, као и камене зделе, жрвњеве и један тучак“, написали су истраживачи у раду.

Kакао (Theobrome cacao) је важна економска култура, али су студије о историји његовог припитомљавања и ране употребе ограничене. Међутим, геномска истраживања показују да је највећи диверзитет Т. cacao-а у горњој амазонској области северозападне Јужне Америке. Тиме је студија указала на овај регион као на почетно место припитомљавања.

“Наши налази подржавају хипотезу да је Theobroma cacao припитомљен у Јужној Америци најмање 1.500 године пре него што је пренет у Централну Америку и Мезоамерику”.

Истраживачи такође су истакли „ове биљке су врло вероватно служиле као важан извор хране, пића, лекова, стимуланса и за употребу у церемонијама у Санта Ана-Ла Флориди“, као и да је ово “доказ о раној размени друштвено и економски важних биљака, технологија и идеја између два континента”.

 

 

Sve o arheologiji

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име