-Зини!
Зинуо као крап. Колутам очима по ординацији, али ми свјетло ужасно смета. Углављен у столицу, забављен жмиркањем и напињањем да чујем о чему разговарају зубарка и техничар, размишљам као пред спавање. Не плашим се, зубари одавно не боле.
Осамдесетчетворогодишњак објавио еротско дјело. Скупо стаје на трафикама. Као кроз маглу, присјећам се једног давно прочитаног Ћосићевог дневничког записа у ком се он налази у некој дилеми пред огледалом у купатилу започињући прање зуба. Нешто типа: и док пљује комадиће хране у умиваоник он мисли о судбини национа. Одакле Ћосићу зуби? Одмах затим навире један други његов запис – говори како је бесмислено водити дневник на рачунару јер се увијек може кориговати до миле воље. Затим, опет Јеврем и еротика и његова огромна бројаница која му помаже у инспирацији. Па Ћосић како рекламира пасту за зубе. Пере ли Јеврем зубе? На све то њихова заједничка слика за неким столом. Пију кафу. Ћосић у мајици кратких рукава са крагном, а Јеврем – кошуља, кравата, сако… Млади. На слици нема зуба. Нема их ни у чаши поред кревета. Биографије, дневници, мемоари… Бесмисао… Више не перем зубе… Не гледам се у огледало… Не читам Буковског… Не водим дневник… Не затварам врата од купатила… и на крају – не остајем у зубарској столици.
Анестезија још траје.
-Пази да не изгрицкаш образ – савјетује зубарка. Климам главом и одлазим кући да, пошто означим документ, кликнем ,,Делете“.
Драги читаоци, да бисте нас лакше пратили и били у току, преузмите нашу апликацију за АНДРОИД
nekazano.me
