Када постоји оно доба и онај тренутак у животу када смо суморни, када је наша енергија на минимуму и расположење туге нас у потпуности окупира. Некада је то везано за метеo услове када је напољу хладно, магловито без боја када се ништа не дешава и када једноставно све стаје. Међутим оно што не би требало да стаје је наша умна радозналост и мотив да када осетимо да смо тужни и када нам се нигде не креће и не ради да покушамо да истражимо унутарње садржаје невероватни микрокосмос информација да видимо шта се у њему налази. Свако од нас ће наћи неке тренутке који га чине радосним. Не да бисмо били радосни него да бисмо се покренули као ауто који стане па ако хоћемо да га покренемо замолимо некога да гурне да се ауто упали. Али има тренутака када сами можемо да погурамо и да тај ауто упалимо и да искра изазове невероватни унутарњи доживљај.
Зато је важно не остајати дуго тужан. Треба прихватити своју тугу, треба прихватити доба када смо нерасположени али се бринути о томе да не остајемо дуго у свему томе, у таквом доживљају стварности. То нас може одвести даље у депресију ако траје и ако нам се смисао изгуби у свим данима који следе.
Зато ако развијамо унутарњи живот и пунимо свој живот током времена различитим садржајима. Пре свега оним вредним сликама које настају током личног искуства и оних слика и догађаја која настају кроз читање књига кроз улажење у светове других глава. Њихових посматрања стварности, њихових туга и радости, њихових проблема, њиховог раста и развоја, то може нама да помогне да не морамо све да стекнемо кроз лично искуство него да можемо да завиримо и у туђе животе.
Најбољи начин је кроз књигу, други начин је кроз разговор са мудрим људима који нам могу помоћи да нас погурају и да упалимо искру живота. не мора да буде то искра радости али искра, жеља да се живи, постоји и да се даље истражује. Да будемо способни, успостављамо односе, да будемо способни да некога пригрлимо и да будемо отворени да даље себе развијамо јер што више сакупљамо мудрости , то ћемо пре наћи наћи решење када се нађемо у кризи. Када нам живот уђе у суморно време које нема толико боја и радости када некако све стане у нама онда се можемо покренути тим садржајем у нама који смо уносили. Ако тога нема тешко даћемо нешто успети.
Зато, проучавајмо, будимо отворени, учимо, уносимо нове садржаје слушајмо мудре људе и сва она наша туговања , нерасположења ће се покренути уз те животне садржаје и лепоте које нам живот носи а које смо стекли, отвореношћу, радом, трудом, љубављу и жељом да спознајемо свет и стварност око нас.
Психотерапеут Александар Шибул
