Самарија је била бога престоница, центар Амријеве династије све до 720.год. када је разорена у асирским освајањима. Ту, у остацима овог древног града, 1919.год. пронађени су „самарјански натписи“ који се датирају у време цара Амрије. Ово је највећа количина натписа пронађених у овој области (31 комад грнчарије исписан мастилом, тзв. ostraca). Ови натписи били су део бирократске архиве и највећи део података који су у њој сачувани односио се на испоруке вина и уља из села која су се налазила у близини палате.
Проналазак ових натписа подстакао је претпоставке о широко распрострањеној писмености на подручју древног Северног (Самарјанског) царства. Новије анализе, међутим, показују да то можда није био случај.
Наиме, у чланку објављеном у јануару 2020. научници су изнели своје закључке утемељене на алгоритамској анализи 31 рукописа написаних од двојице Самарјанских писара. У анализи су коришћени обрада слика и нова статистичка анализа. Резултати истраживања потврдили су да писменост није била распрострањена у Северном (Израилском) царству пре 2800 година.
Натписи из 8.в. пре Хр. написани су највероватније од двојице дворских писаеа, што значи да писара није било много. То сугерише да писменост није била распрострањена у северном царству током владавине цара Амрија као амрида (династије коју је он основао). Насупрот, научници су потврдили на примеру мањег броја натписа (тзв. Арад ostraca) који су млађи око два века, да су су их писала четворица различитих аутора, далеко на југу, у централној Јудеји.
Алан Миладр (Alan Millard) у тексту Питање израелске писмености (The Question of Israelite Literacy) говори о примерима писања који се датирају око 750.год. пре Хр. Он је тада, пре три деценије, истакао да на бази својих истраживања није спреман да устврди да то било време слабо раширене писмености односно да је писменост тог доба била ограничена „на двор, а не не општу популацију Израела.“ Шта више, он је закључио да је „заблудаје заблуда устврдити да непосредан изостанак археолошких трагова писмености значи да и није било писмености која је била шире расрострањена.“ Указивао је на више случајно пронађених писаних трагова који нису морали бити пронађени и сачувани за научну јавност
Тридесет година касније, на темељу пронађених података, истраживачи сматрају да није нужно да се сложе са његовим закључцима и анализом. Они закључују да су током читаве половине века или чак два века, на подручју Самарије деловала два писара који иза себе оставили сачуване и пронађене писане трагове. На бази тога изводи се закључак да је писменост била повезана пре свега, или искључиво, са двором.
Поменута алгоритамска анализа Самарјанских натписа спроведена је од значајних научника. Међу њима су били: Шира Фејгебаун-Головин (Shira Faigenbaum-Golovin), Арие Шаус (Arie Shaus), Барак Собер (Barak Sober), Ели Туркел (Eli Turkel), Ели Пиасетцки (Eli Piasetzky) и Јисраел Финкелстеин (Israel Finkelstein).
Извор: Biblical Archaeology Society