Библијска и црквена антропологија се не противи констатацијама и језику који користи савремена биологија, нити пак бива подривана њоме. Буку дижу само присталице посветовњаченог платонизма, који се често (нарочито на Западу) облачио у хришћанско рухо и претендовао на то да замени истину Цркве о човеку.

Заиста, ако прихватимо да је човечије тело само по себи суштаство, а човечија душа, сама по себи, друго суштаство, и да само ова друга сачињава човека, то јест да она сама по себи формира личност, ,ја ”, идентитет субјекта – док је тело само љуштура или орган душе који јој индиректно само смета – тада би, сасвим извесно, савремена биологија имала мноштво примедби на такво наше тумачење, а њен језик био би неусагласив са нашим. Ипак, такво – платонствујуће – тумачење не налази потпору у библијском и светоотачком предању.

На питање: шта је то тело, а шта душа човечија, по критеријумима црквеног Предања? – одговорили бисмо: и тело и душа јесу енергије човечанске природе, односно начини којима се остварује чињеница ипостаси (личност, „ја ”, идентитет субјекта). Оно што сваки конкретан човек јесте, његово стварно постојање (биће) или његова ипостас, оно дубинско ја које га чини битијном чињеницом, не идентификује се нити са телом нити са душом. Душа и тело само откривају и пројављују оно што човек јесте, то јест представљају енергије – манифестације, очитовање, функције, пројаве – човечије ипостаси.

Подсетимо се овде на оно што смо у претходном поглављу говорили о енергијама: оне су заједничка својства човекове природе, која ипак делују и изражавају јединствен, несличан и непоновљив карактер сваке конкретне људске личности.

Сви ми људи поседујемо исте телесне и душевне функције: дисање, варење, метаболизам, разум, расуђивање, машту и тако даље, па ипак те заједничке функције чине дефинитивно различитом сваку људску јединку. Чине је различитом њене како душевне, тако и телесне функције; како њене властите телесне или душевне карактеристике (отисци прстију, на пример, или осећање мање вредности) тако и њихово „узајамно прожимање” (поглед, говор, физиономија, гестикулација – сви они начини субјективног израза који нам отежавају да утврдимо границе између душе и тела).

Оно, дакле, што човек јесте, то јест његова ипостас, не идентификује се нити са његовим телом нити са његовом душом него само дела, изражава се и пројављује кроз његове телесне и духовне функције. Због тога, никаква телесна сакатост, мана, дистрофија, нити икаква душевна болест, мутавост или малоумност, не дотиче се истине свакога човека, његовога дубинскога „ја ”, које га чини постојећим. Оно, уосталом, што ми, због свог непосредног искуства, називамо телом није нека коначна датост, неко непромењиво суштаство, него динамични, делатни факт, збир непрекидно делујућих функција (а у открићу и опису биохемијских једињења, механизама, развоја који сачињавају ове функције могли бисмо без потешкоћа да усвојимо закључке савремене биологије или њихов могући напредак и измену у будућности).

И оно што називамо душом јесте динамична, делатна чињеница,односно збир непрекидно делујућих функција које пројављују и изражавају живо постојање човека.

Те функције називамо разним именима: говоримо о логици, машти, расуђивању, стваралачкој моћи, снази љубави и тако даље, као и о савести, подсвесном, несвесном…

У откривању и опису ових функција могли бисмо без потешкоћа да усвојимо закључке и језик савремене психологије и психоанализе или њихов вероватни развој у будућности – увек уз претпоставку поштовања граница науке, признајући њен опитни и описни карактер. Тако бисмо могли, било којим језиком да се изразимо, формирати закључак да ни психолошка ни биолошко-телесна индивидуалност човека није нешто што јесте него нешто што се динамички извршава.

Извршава се прогресивним развитком, а затим падом и слабљењем, до коначног „гашења” смрћу свих психосоматских енергија. Ипак, оно што човек јесте остаје недоступно процесу развоја, сазревања, старења и смрти.

За Цркву и за њену истину, оно што човек јесте као лично биће „наспрам” Бога, наиме оно што сачињава икону Божију у човеку, не може бити заустављено у извесном временском тренутку или периоду. Одојче које „не разуме”, зрео човек у цвету својих психосоматских моћи и онај ко је погружен у старачке немоћи или сенилност, јесу подједнако личности пред Богом. Због тога, оно што човек чини као личност, што му даје „ја “ и идентитет, нису психосоматске функције него његов однос са Богом, односно чињеница да га Бог љуби једном и јединственом љубављу: она призива небиће у биће (Римљ. 4, 17), оснива и утемељује личну особеност човека. Човек је личност, икона Божија, јер постоји као могућност одговора на позив љубави Божије. Својим психосоматским функцијама човек „управља” овом могућношћу, одговара позитивно или негативно на позив Божији, усмерава своје постојање према животу, што је веза са Богом, или према смрти, што је одвајање од Њега.

Призив Божији, односно оснивање личне ипостаси човека, не мења се нити варира у зависности од савршенства функционисања психосоматских функција, нити на њега делују научна тумачења о напретку и развитку овога савршенства.

Интервенција призива Божијег сачињава човека, те зато Црква и не диже глас, нити је њена истина повређена тиме што наука признаје „еволуцију врста”и прихвата да човек води биолошко порекло од мајмуна.

Разлика између човека и мајмуна не налази се у квантитативном разликовању савршенства психосоматских функција него у квалитативном разликовању: у чињеници да својим психосоматским функцијама човек „усмерава” – прихватао он то или не – свој егзистенцијални одговор на призив у живот који му је Бог упутио. Библијска слика о стварању човека од стране Бога и удахњивању божанског даха у лице човеково не показује само његово биолошко устројавање него, сасвим сигурно, и почетак личне самосвести, идентитета, слободе и саморуковођења.

Било да је тај почетак повезан са биолошком појавом људске врсте било да се смести у неку од карика ланца еволуције врсте, тиме се истина библијске и црквене антропологије не мења.

 

 

 

– НАСТАВИЋЕ СЕ –

 

 

ИЗВОР: „Азбучник вере“, Христо Јанарас, БЕСЕДА, НОВИ САД, 2000.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име