,,Из молитве се рађа љубав“, као што се из вере рађа молитва. Врлине су једносушне међу собом, зато се и рађају једна од друге. Љубав према Богу је знак да је нова реалност, у коју човека уводе вера и молитва, далеко боља од реалности која им је претходила, Љубав према Богу и људима дело је молитве и вере. Уствари, право човекољубље је немогућно без вере и молитве,
Са подвигом вере човек мења свет: из ограниченог улази у безгранични, у коме се живи не по закону чулности већ по закону молитве и љубави. Свети Исак нарочито истиче своје убеђење, које је стекао благодатно-подвижничким опитом, да љубав Божја долази од молитве. ,,Љубав је плод молитве“. Љубав се може измолити у Бога, али се не може никако стећи без молитвеног подвига. Уколико човек вером и молитвом стиче познање Бога, утолико је „љубав – чедо познања“.
Вером се човек одриче закона егоизма, одриче се огреховљене душе своје; волећи душу, он мрзи грех у души; молитвом се труди да закон егоизма замени законом теизма, да страсти замени врлинама, да живот по човеку замени животом по Богу, и тако исцели и оздрави душу од греха. Стога Света Исак учи: „Љубав Божја се налази у самоодрицању душе“.
Прљавштина и болест душе су неприродни додаци души; нису саставни делови њенога бића, „јер су чистота и здравље душе – царство душе“. Душа, болесна од страсти, најподесније је земљиште за гајење мржње, „а љубав се може стећи само пошто душа оздрави“.
Љубав је од Бога, „јер је Бог љубав“ (1 Јн. 4, 8); ,,ко стекне љубав, облачи се њоме у Бога“. Бог нема граница, стога је и љубав безгранична и не зна за меру. Ко љуби Богом и у Богу, подједнако љуби све без разлике, и за таквог човека Свети Исак вели да је достигао савршенство. Као пример савршене љубави Свети Исак наводи жељу Светог Агатона: „Желео бих да нађем губавца, па да узмем тело његово и дам му своје“.
У царству љубави нестају антиномичне супротности разума; подвижник љубави предосећа рајску хармонију у себи и у свету Божјем око себе, јер је подвигом вере изашао из свог саможивог, солипсистичког пакла и ушао у рај божанских вредности и савршенства. Свети Исак вели: „Рај је љубав Божја, у којој је сладост свих блаженстава“. Пакао је – немати љубави Божје, а „мучени у паклу, бивају мучени бичем љубави“. Кад неко стекне савршену љубав Божју тај стиче савршенство. Зато Свети Исак препоручује: „Треба најпре стећи љубав, која је првобитно созерцање – ή θεωρία – Свете Тројице“.
Ослобађајући се страсти, човек се постепено ослобађа саможивог егоистичког хоминизма и хуманизма, саможиве себичне човечјости и човечности, излази из сфере убитачног антропоцентризма и улази у сферу Тројичног Божанства, где у душу човекову силази велики, божански мир, где супротности и противречности из категорије времена и простора престају бити смртоносне, и где се осећа победа над грехом и смрћу.
Драги читаоци, да бисте нас лакше пратили и били у току, преузмите нашу апликацију за АНДРОИД
hramsvetijovan.blogspot.com
