Нобеловац Карл Шпителер почетком Првог светског рата, 15. децембра 1914. у Цириху је одржао политички говор “Наше швајцарско гледиште“ са циљем да упозори своје земљаке Швајцарце на строгу неутралност, како би предупредио цепање своје земље. Србе је, између осталог, квалификовао као народ вредан поштовања, народ славне, херојске прошлости, са непревазиђеном народном поезијом.
У свом говору Карл Шпителер је о Србима рекао:
“О вредности и о праву на живот малих народа и држава ми Швајцарци, као што је познато, имамо другачије појмове. За нас Срби нису “банда“, већ народ и то народ са таквим правом на живот и народ вредан поштовања као било који други народ.
Срби имају славну, херојску прошлост. Њихова народна поезија по лепоти нема равне, а њихова јуначка поезија је чак изнад свих, јер тако величанствене епске песме као што су српске, од Хомеровог доба није створио ниједан други народ.
Наши швајцарски лекари и болничарке, које су се вратили из балканских ратова, о Србима су нам говорили са симпатијом и хвалом. Иза таквог сведочења ми морамо да формирамо наше мишљење, а не из необјективне хушкачке ратне штампе.
Карл Шпителер
…
Карл Шпитлер (Carl Spitteler; 1845—1924), швајцарски књижевник, песник, писац есеја и романа. Добио је Нобелову награду за књижевност 1919. године.
Своје највеће поетско дело Прометеј и Епиметеј написао је 1881, када се вратио. Многи то његово дело упоређују са Ничеовим делом Тако је говорио Заратустра. Његово друго велико дело, за које је добио Нобелову награду је поетски еп Олимпијско пролеће, које је писао од 1900. до 1905, па је ревидирао 1910.
Из извора српских народних песама нобеловац Карл Шпителер добио је подстицај да напише своје дело (“Екстрамундана“ 1881/82.) седам космичких митова у метрици српске епике.
Извор: Лазо М. Костић, Том 5, „Срби у очима странаца” књига II, (ЗИПС-СРС) Земун, 2000, стр. 348/ Расен.рс
