У нашој култури, као и у већини европских, незамисливо је групно прослављање било чега – без пијења алкохола

У нашој култури, као и у већини европских, незамисливо је групно прослављање било чега – без пијења алкохола. Када одете код некога у госте једно од првих питања је: „Шта ћете да попијете?”, па уколико изјавите да не пијете, то јест да нећете ништа, постајете мало чудни, након чега следи притисак домаћина да ипак нешто попијете, да има неко изузетно пиће, штета да га не пробате.

Уколико сте у групи људи који пију, обично следи социјални притисак свих њих да ипак нешто „цугнете”. Предвиђајући овакав след догађаја, многи се одмах одлуче за неко од понуђених пића. Међутим, када чаша постане празна, следи нови притисак да се настави с пијењем, тако да домаћин поново пуни чашу па макар ви више не пили.

Зашто је алкохол толико присутан у обичајима и друштвеним ритуалима прослављања? Најкраћи одговор на то питање јесте да људи промене своје понашање и расположење након испијања чашице, што доводи до промене и целокупне социјалне динамике групе која нешто прославља. Како пијење алкохола делује на нашу психу, емоције и личност може нам објаснити модел личности који се користи у трансакционој анализи.

Социјално пијење

Према Ерику Берну, америчком психијатру који је осмислио овај психолошки и психотерапијски приступ, на личност можемо гледати као на систем састављен из три главна дела – его стања, то су „родитељ”, „одрасли” и „дете”. Сваки од ових делова личности има неку посебну функцију, тако да сва три дају свој допринос функционисању особе.

Познато је да људи различито реагују на алкохол, али ипак је могуће описати један типичан образац који важи за већину. Први део личности који се „напије” и „оде да спава” јесте наш унутрашњи „родитељ”. Како је овај део задужен за самоконтролу, за одређивање шта је исправно понашање у датој ситуацији, пред људима које не познајемо добро, за процену како наше понашање оцењују други и слично, главни ефекат нестанка „родитеља” са унутрашње сцене јесте то да се људи опусте, да престају да размишљају шта ће други да мисле о њима, тако да се више не устежу и постају спонтанији. Када чланови групе искључе своје „родитеље”, динамика групе постаје топлија, спонтанија, веселија, а самим тим и забавнија. Све ово описано спада у оно што зовемо „социјално пијење” које је по својој природи непроблематично.

Када особа настави да пије, на ред за „одлазак на спавање” долази њен „одрасли” који је задужен за процену стварности. Ту разликујемо два степена: припитост и пијанство. Када су људи припити, њихов „одрасли” је поспан, али присутан. Припити су свесни да су попили више него што би требало, да је попијени алкохол утицао на њихове способности размишљања и закључивања, на моторичке вештине и успоравање њихових реакција. Они су свесни да су пијани, тако да су свесни и повећаног ризика који постоји када би се ангажовали у неким понашањима као што је то вожња. Плаше се полицијске контроле и казне, тако да одбијају да возе и траже да их вози неко други или да им се позове такси.

Нека граница буде – припитост

Када је, међутим, особа пијана, њен „одрасли” је заспао, тако да она губи критички однос према себи и свом стању, губи способност самопроцењивања и тврди да није пијана. Како нереалистично процењује своје тренутне способности и како отписује ризике, она инсистира да је „све у реду” и да, на пример, може да управља аутом без проблема.

У овом стању особа је склона да се увреди када јој други чланови групе тврде да је пијана и да не би смела да вози. Може постати и агресивна када је спречавају у њеној намери.

Ако пијана особа настави да пије, на ред за „спавање” долази онај витални део ње који зовемо „дете”. Када овај део почне да се искључује, особа постаје поспана тако да заспи. Ово спавање се може схватити као одбрамбени маневар јер губитак свести спречава особу да настави да пије и да повећава концентрацију алкохола у организму. Ако пијана особа из неког разлога не заспи или ако за кратко време унесе превелику количину алкохола у себе, долази до тровања алкохолом које може имати смртни исход. Тровање алкохолом је озбиљно стање које захтева медицинску интервенцију испирања желуца.

И зато, ако пијете, пијте паметно: не на празан стомак, не мешајте пића, пијте довољно воде. Не дозволите себи да у пијењу одете даље од припитости.