Протојереј Серафим Кардоса, бивши је евангелистички свештеник кога је привукло православно хришћанство. Године 1995. је рукоположен и одређен да служи малој скупштини РПЦ у Медфорду, Орегон, САД.
Отац Серафим Кардоса:
Један момак на аеродрому ме зграбио за мајицу, ухватио под руку и рекао: „Јеси ли спашен !!? Познајеш ли Исуса !!?“
И ја га гледам…У мантији сам. Не стидим се ко сам, знате…
„Да ли сте спасени !!?“, пита он још гласније.
А ја му кажем: „Да. Јуче сам био, данас сам и надам се да ћу и сутра бити.“
Следеће питање (опет гласно): „Да ли верујете у Библију !?“
У ствари, више „милитантно“ него само „гласно“.
Ја му одговорим контрапитањем: „Шта је било прво – Библија или Црква?“
Већина не зна одговор.
Црква је била прво.
Да ли је та Црква имала име?
Једна Света Саборна Апостолска Православна Црква.
Опет милитантно бучни активиста: „Да ли верујете Светом Писму?“
Моје контрапитање: „Шта мислите – ко је написао Свето писмо?“
- „Хм… не знам.”
- „Шта је било прво, Црква или Свето писмо?“
- “Ех…”
- „Црква. Триста и нешто година пре него што смо имали канон Светог писма. Да ли је имала име та Црква?“
- “Ех…”
- „Да јесте, Једна Света Саборна и Апостолска Православна Црква.
- „Аха…“
А постоји још једна „мудрост“ коју често срећем, о мој Боже: „Библија каже ’никог не зови оцем‘.“
И ја им кажем: „Па, ако читате Павла у Коринћанима, он је рекао:“ Јер ако имате и хиљаде учитеља у Христу, али немате много отаца. Јер вас у Христу Исусу ја родих јеванђељем “
А онда пише Галатима: „Ви очеви…“
Па им и додам: „Како зовеш свог оца: Џек, Џим, Кретен…?“
- Знаш, Пери, дозволи ми да ти кажем једну мисао коју имам. Могу ли?
- Да.
- И знаш ме…
- Да, и превише добро…
- И ово мислим с љубављу. Рукоположен сам у великој групи, деноминацији. И мислим да сам био добар пастор, знате. Имао сам своје грешке, сигурно, и осећао сам се као свештеник. Али када сам био рукоположен у Православној цркви и почели су да ме зову „Оче“, духовни оче, читаво устројство мога ума… Знате ли шта осећате према својим синовима? Тако се ја осећам према својој Цркви. Није да их раније нисам волео, није да раније нисам марио за њих, али када ме зову телефоном: „Оче, хоћеш ли ми дати свој благослов?“ „О, смерно. Ја сам твој отац, ја сам твој духовни отац“, како је свети Павле говорио, до краја. Нисам „водич“. И водич сам, али сам отац…
Ако могу на неки начин да откријем најбоље чувану тајну Америке – то је православље. Има толико тога да понуди хришћанима у Америци.
Одакле сам кренуо? Назарени, ту сам упознао Христа. Ту сам научио да можемо ићи даље и тако сам захвалан, ту је Јеванђеље, Свето писмо. О мој Боже! Ту је почело твоје путовање. Ту је почело моје путовање. Али зашто сви ми не можемо, зашто се плашимо да се не плашимо да поставимо ово питање: „Да ли је Христос основао Цркву? Има ли Она непрекидну историју и може ли се наћи данас? И ако смо вољни да поставимо то питање, можда нећемо сви постати православци, али мора постојати нешто православља у свакој деноминацији које можемо опоравити…“
ИЗВОР: https://otelders.org/special-moments/%e2%98%baevangelical-missionary-vs-orthodox-christian-priest-fr-seraphim-cardoza/
ПРЕВОД: Давор Сантрач
Објављено: На Светог Саву 2022. године
