Радуј се у Христу, љубљено чедо, којега је благодат Христа мога просветила и избавила изсвета, које је долетело у пустињу и сада са светом братијом обитава у киновији(општежитејном манастиру), васцелом душом прослављајући и величајући Бога.Божија благодат, чедо моје, слична је мамцу (удици) који улази у душу и ненасилноповлачи човека ка висини и узвишенијим стварима. Она добро зна како да улови словеснерибе и да их удаљи од мирјанског мора. Међутим, шта треба учинити након тога?Када Бог једном изведе из света онога који жели да се замонаши и када га доведе упустињу, Он му не показује ни његове страсти ни искушења све дотле док не постанемонах и док га Христос не свеже страхом Својим. Тек тада започиње проба, подвиг иборба.Ако искушеник од самог почетка присили себе и ако успе да запали бакљуподвижништва пре него што за то буде касно, она се неће угасити чак ни онда кадаодступи благодат и када наступи искушење. У противном када га благодат напусти, он ћесе вратити у своје претходно стање. Тада ће се, сагласно страстима које је имао док јеживео у свету, појавити и искушења и покренути претходне навике којима је биопоробљен и којима је служио.Као прво, чедо моје, знај да постоје огромне разлике од човека до човека и од монаха домонаха. Постоје душе меког карактера које се лако могу убедити. Постоје, међутим, идуше чврстог карактера, које се не могу тако лако потчинити. Оне се разликују као памуки гвожђе. Памук је довољно обликовати речима, док гвожђе захтева огањ и пећ искушењада би било обрађено. Такав човек мора бити стрпљив у искушењима. Када монах немастрпљења, подсећа на кандило без уља: ускоро ће се угасити и пропасти.Када, дакле, неко са горопадном природом, тврђом од гвожђа одлучи да постанемонах, чим ступи у арену почиње да се буни против послушања. Он истог тренутка кршисвоја обећања и одустаје од битке. Чим благодат мало одступи од њега да се опробајуњегове намере и трпљење, он баца оружје и жали што се уопште замонашио. И проводисвоје дане у непослушности и горчини, увек надмено одговарајући.Тада, молитвама Старца благодат распршује облак искушења и он донекле долази ксеби и поправља се. Али убрзо потом поново самовоља, и непослушност, поновопометња и невоља. Ти пишеш о брату којега тамо видиш и чудиш се да га и поред толиког усрђа напослушању егоизам надвладава. А зар мислиш да је човеку лако да се избори састрастима? Добра дела и милостиња, као ни остала спољашња добра, не могу омекшати надменост срца. Међутим, умно делање, бол покајања, скрушеност и смирење умирујунепокорни дух. Неподношљиво је и тешко радити са непокорним човеком. Он можебити руковођен само уз крајње стрпљење. Тврдоглави ученици могу се уразумити самопомоћу крајњег стрпљења стараца и трпељивости и љубави њихове сабраће. Али знај дасу и они много пута потребни, као десна рука. Готово је правило да се људи, који су нанеки начин обдаренији од осталих, теже смирују од осталих. Они имају високо мишљењео себи и са презиром гледају на друге.
Неопходан је дакле, напоран рад и велико стрпљење док се стари темељи гордости неископају и нови темељи Христовог смирења и послушности не поставе. Господ, међутим, видевши њихов труд и добре намере и једних и других, допушта искушење које ће се супротставити њиховој страсти, и милошћу Својом ОНАЈ КОЈИ ХОЋЕ ДА СЕ СВИ ЉУДИ СПАСУ спасава и њих. Ти пак види на кога желиш да личиш. Било би дивно када би сви имали благу природу и били смирени и послушни. Међутим, ако се покаже да је нечија природа тврђа од гвожђа, нека не очајава. Него некасе бори, и благодаћу Божијом он може да победи. Бог није неправедан да би захтевао једно уместо другог. Оно, што Он очекује да добије заузврат, сагласно је даровима које јепоклонио.Од самог почетка, Стварања, Бог је људе поделио у три категорије: некоме је дао петталаната, некоме три, а некоме само један. Први има најузвишеније благодатне дарове (τά χαρίσματα): он има огромне умнеспособности и за њега се каже да је “богопросветљен.” Такви су у древна времена билиАнтоније Велики, свети Онуфрије, преподобна Марија Египћанка, Кирил Филсоф, ЛукаСтирионски (Еладски)4 и хиљаде других, који су и без учитеља постали савршени. Други најпре мора да се научи добру да би га могао и творити. Трећи, међутим, чак иако чује и сазна, сакрива у земљу и ништа са тим не чини.Стога, дакле, постоји велика разлика међу људима и међу монасима, као што и самможеш да видиш. Управо стога ти превасходно и најпре мораш “спознати самога себе” (γνώθι σαύτόν) и какав јеси, односно, какав си уистину а не какав замишљаш да јеси. Сатаквим сазнањем постаћеш мудрији од свих људи. Оно ће ти помоћи да задобијешсмирење и да примиш благодат Господњу. Ако не стекнеш самопознање, и ако сепоуздаш само у свој труд, знај да ћеш увек бити далеко од налажења пута, јер Пророк није рекао: ПОГЛЕДАЋЕ ГОСПОД НА ТРУД МОЈ него ПОГЛЕДАЋЕ ΓОСПОД НА СМИРЕЊЕ МОЈЕ И НА ТРУД МОЈ.
Труд је због тела, а смирење због душе, а и једно и друго, тј. труд и смирење, због васцелог човека. Ко је победио ђавола? Онај, ко је спознао сопствену немоћ, страсти и недостатке. Онајко се плаши да спозна самога себе остаје далеко од знања. Он не воли ништа друго осимда види погрешке других и да их осуди. Такав човек у другима не види дарове негонедостатке док, напротив, у себи не види недостатке и види само дарове. То је истински недостатак од којега страдамо ми, људи осмог еона. Ми више нисмо у стању да једни удругима препознамо дарове. Једном човеку могу недостајати многе ствари, али затомноштво људи заједно поседује све. Оно што недостаје једном, то поседује други. Ако топризнамо, стећи ћемо велико смирење јер тиме поштујемо и прослављамо Бога, који јељуде украсио на разне начине и указао на неједнакост међу свим Својим створењима,насупрот безбожницима који се усиљено труде да уведу једнакост и да изопаче Божијутворевину. Господ је све у премудрости створио (в. Пс. 104;24). Због тога се, чедо моје, док си још на почетку, потруди да добро упознаш самога себе.
