На Преображење са појавом Мојсија и Илије на Тавору ученици су видели ван времена.
А на Успење Пресвете Богородице, и простор се за тренутак подредио томе да се сви апостоли, раштркани тада у мисији по свету, нађу код одра Пресвете Богородице. Да је испрате у загрљај Сина Божијег који је чекао с десне стране Оца.
Ако нам се учини да се ради о чудима која су се догодила само једном, и то у давној прошлости, па чак помислимо да се ради само о лепој и утешној причи, многи од нас могу да се сете тренутака великог узлета љубави који смо некад доживели. Да се сетимо да су нам у тим тренуцима време и простор макар за час изгубили сваки значај. Нису постојали.
Привремено мора да устукне пред вечношћу.
Тренуци великих узлета љубави су додир Божији, додир Царства Небеског, које засењује нашу реалност ма колико она тамна или светла била. Ти тренуци љубави, у којима излазимо из себе и своје ограничености, наговештај су оног неизрецивог. Неизрецивог које нас чека ако нашу љубав чувамо пре свега у Христу, Сину Божијем – нашем путу и нашим вратима у Царство Божије вечне љубави.
А љубав Мајке Божије према људском роду отворила нам је та врата заувек.
Фејсбук свештеника Ненада Илића
