Доброта, дивна реч и преко потребна стварност живота сваког од нас. Размислимо о томе колико смо и да ли смо стварно добри или само мислимо да то јесмо. Не окрећимо се око себе са намером да тражимо оне који су гори од нас јер већ то показује да одустајемо од доброте да немамо  снагу за добротом. Радије волимо да се изговорима заклањамо изговорима иза неуспеха. Ако стварно промишљамо доброту онда схватимо оно што свети оци говоре, Бог је човеку дао биће и вечност а задао му доброту и мудрост. и по сили своје Богодароване слободе и пуноћи своје вере пропитајмо сами себе не улазећи у стања и ставове других ако то можемо, а било би добро да можемо. Дакле не изговарајмо се тиме шта други раде или не раде него се у овима данима светог поста упитајмо „шта радим ја?“. Зашто чиним нешто или не чиним?, да ли зато да би се доказао да би добио похвалу, да би био примећен или да не би био кажњен. Ако чинимо да би били примећени то је најамнички однос, ако чинимо да не би били кажњени то је робски однос а ако смо вољена деца Божија онда нећемо гледати ко је гори од нас и колико смо ми бољи од других. Него ћемо увек према свему и према свима бити добри….

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име