Две деценије се навршава ове године од духовно – урбане ,,револуције“. Наиме, под руководством владике Јована Ћулибрка, а са благословом митрополита Амфилохија, направљен је албум гђе разни музичари и бендови изводе у рок стилу песме светог Николаја Велимировића.
Те,2001.године многи рок музичари су учестовали у јединственом пројекту, рок духовности“. Само да поменемо неке од њих“Партибрејкерси“, “Мизар“, “ДСТ“, “Darkwood dub“, Горан Трајкоски и други. Албум је и са црквене и са световне стране изазвао опречне реакције. Са црквене су говорили неки чак да представља бласфемију, док поједини урбани интелектуалци су зачуђено посматрали пристанак познатих бендова и музичара да учествују у једном црквеном аранжману. Но, било како било, албум је постигао циљ. Приближио је православну духовност младима, а и онима старијима из сличних интересовања. Ово није први овакав албум. Многи упоређују албум бенда Идоли “Одбрана и последњи дани“ са овим, пошто су и у овом присутни црквени елементи неуобичајени за комунистички период. Такође, македонска алтернативна сцена осамдесетих и деведесетих година, изузетно је окренута црквено-византијском наслеђу. Поменимо само бендове, од којих су неки учестовали и у овом пројекту, “Мизар“ ,“Анастасија“, “Падот на Византија“, “Архангел“. Поједини музичари су након овога пројекта се више окренули духовности, држали предавања на теме споја популарне културе и духовности. Рецимо Цане из “Партибрејкерса“. У сваком случају овај албум остаје јединствена појава, како у црквеној, тако и у средини популарне културе.
Милош Лалатовић
