Пишући о савременој мисији у нашој цркви, уз чување освештаних вредности које су спасоносне, важно је да се дотакнемо питања – Какве плодове управо та мисија доноси?
Све у цркви усмерно је на једно неопозиво призвање – вечни живот. Ради тога мисионаримо, постојимо, вером предокушамо и чекамо. Вера није део обичајних принципа којима одржавамо везу са прецима и природом, како неки мисле. Вера је непрестано проналажење смисла постојања у заједници са Богом, људима и творевином и она је практично делање.
Успешност православне мисије мери се учешћем у литургијском животу цркве. То подразумева сабрану заједницу верних које предводи епископ/свештеник у служби благодарења. Управо онако како нам је то завештао Господ Христос. Срце сабрања јесте сједињење са Христом кроз литургијске дарове тела и крви. Заједница приноси хлеб и вино, ради заједнице се дарови освештавају и раздају. Тада у име једнога многи постају једно.
Манастир Тумане управо сведочи ту свету и вечну литургијску заједницу у времену. Рецимо када су саборни дани, у манастиру служи на десетине свештенослужитеља. Десетине хиљада људи су тада сабрани у манастиру ради Христа, обједињени вером. Преко десет путира и хиљаде причасника. То и јесте истинска мисија цркве и њено сведочанство свету.
Игуман Димитрије Плећевић
