Америка, рекли бисмо колевка модерне демократије, републике, данас има идентичан политички систем, двопартијски, као некада Јудеја у време Господа Исуса Христа. У времену боравка на земљи Господа Христа, у Јудеји су постојале две владајуће странке, религиозно – књижевно – политичке: фарисеји и садукеји. Историја је учитељица живота, а понекад се чини да се историјски догађаји не поклапају случајно и да сам Господ, по допуштењу, дозвољава да се понекад повесне коцкице и околности споје тако да човек може извући животну поуку.
Садукеји (грч.
Σαδδουκαῖος
, хебр. Цедуким – צְדוּקִים) су били партија учених људи, зналаца Светог Писма, законици, односно књижевници, како их Господ назива у Светом Писму. Добили су име по свештенику цара Давида Садоку и били су најбројнији у јудејском Синедриону, из њихових редова бирао се највећи број првосвештеника. Долазили су из најбогатијих породица, али нису били љубимци народа. Прихватали су само Свето Писмо, као протестанти данас и одбацивали свако усмено предање. Нису веровали ни у загробно постојање душе, односно, веровали су да душа умире заједно са телом (као и ,,психотанахити“, који су осуђени у првим вековима хришћанства), нису веровали ни у могућност чињења чуда. Често су приређивсли гозбе и весеља и волели да седе у чело стола на славама. Настали су у периоду Другог јерусалимског храма (516 – 70.год.пре н.е.), а нестали по разорењу Јерусалима (70. год нове ере)
Фарисеји (грч. Φαρισαῖος, јевр. Перушим – פְּרוּשִׁים, одељени, посебни) су се за разлику од Садукеја држали ,,предања“, долазили су из такозване тадашње средње класе и такође су давали првосвештенике и свештенике. Веровали су у васкрсење мртвих, у постојање загробног живота, награду и казне и у постојање Ангела и демона. Били су омиљенији у народу и утицајнији у Синедриону (Сабору) јер су се показивали духовнијим људима и људима за народ. Молили су се по седам пута дневно, али тако да их народ види. Они су настали, као и садукеји, у периоду Другог Јерусалимског храма као социјални покрет, а после његовог разорења су постали основа за литургијску и ритуалну базу рабинског јудаизма. Господ Христос је народу говорио да се држе свега што фарисеји проповедају, али да не иду за њиховим делима (Матеј 23:3)
Христос је и једне и друге презрео и оптуживао за дволичност, глуму, окрутност и грамзивост, називајући их окреченим гробовима, говорећи својим ученицима да се посебно чувају квасца фарисејског и садукејског, а то је управо лицемерје (Mатеј 16:6). У Јерусалиму је постојала још једна религијска група, Есени, али њих нећемо помињати у овом кратком тексту јер нису били активни у друштвено – политичком животу Јудеје.
И једни и други су се здушно из зависти удружили против Господа Исуса Христа, живога Логоса Божијег и помирили своје несугласице, поставши непријатељи Божији, непрестано прогањајући и шиканирајући Господа Исуса Христа, предајући га на крају Римљанима, да га разапну на смрт.
Америка данас има републиканце и демократе, као две главне политичке чиниоце. Иако Америка има још много мањих партија, ове две партије чине срж друштвено-политичког живота у Сједињеним Државама. Републиканци су конзервативни, верују у Бога, чувају народну традицију, држе се хришћанских вредности, породичних начела и Светог Писма и њиховог протестанстског ,,предања“. Демократе су углавном атеисти, дарвинисти, промотери ЛГБТ – а, држе се као образованији и културнији и добри тумачи закона. Промотери су данас свакаквих слобода. И једни и други су помирили своје несугласице 1999. год. када су се обрушили и напали Србијицу и осудили је распевши је на Крст, једући њено месо, као што су то учинили фарисеји и садукеји Господу, пре равно две хиљаде година.
Какву поуку можемо извући из овог за нас, не осуђујући претерано Американце, знајући да њихову политику не води обичан народ, који је у суштини добар и који се углавном држи породичних вредности и који је прихватио наше избегле, пред налетом безбожне ,,црвене“ пошасти после Другог светског рата? Народ је, углавном, свугде добар!
Поука је та да иза сваког страдања иде Васкрсење, иде устајање и да ћемо и ми устати, али само онда ако се држимо, искрено Христових заповести и наредби о љубави, доброти, заједништву и поштењу, не као фарисеји и садукеји, него као Његови Апостоли и Свети, као Његови Свети Мученици и Ратници, ако останемо на путу нашег Светог Саве, наших Немањића и Лазаревића и почнемо да дишемо као породица, као једно и чувамо оне речи Светог Аве Јустина: ,,Све за Христа, Христа ни за шта!“ Да се радујемо и верујемо у добре вести. Ако смо са Христом, ко ће против нас?! Он је гарант нашег устајања, нашег постојања, нашег бивствовања и Вечног Живота, у Својој Једној Светој и Апостолској Цркви. Маран Ата!
