Христова поука

              Америка, рекли бисмо колевка модерне демократије, републике, данас има идентичан политички систем, двопартијски, као некада Јудеја у време Господа Исуса Христа. У времену боравка на земљи Господа Христа, у Јудеји су постојале две владајуће странке, религиозно – књижевно – политичке: фарисеји и садукеји. Историја је учитељица живота, а понекад се чини да се историјски догађаји не поклапају случајно и да сам Господ, по допуштењу, дозвољава да се понекад повесне коцкице и околности споје тако да човек може извући животну поуку.

Садукеји (грч.

Σαδδουκαῖος

, хебр. Цедуким –  צְדוּקִים) су били партија учених људи, зналаца Светог Писма, законици, односно књижевници, како их Господ назива у Светом Писму. Добили су име по свештенику цара Давида Садоку и били су најбројнији у јудејском Синедриону, из њихових редова бирао се највећи број првосвештеника. Долазили су из најбогатијих породица, али нису били љубимци народа. Прихватали су само Свето Писмо, као протестанти данас и одбацивали свако усмено предање. Нису веровали ни у загробно постојање душе, односно, веровали су да душа умире заједно са телом (као и ,,психотанахити“, који су осуђени у првим вековима хришћанства), нису веровали ни у могућност чињења чуда. Често су приређивсли гозбе и весеља и волели да седе у чело стола на славама. Настали су у периоду Другог јерусалимског храма (516 – 70.год.пре н.е.), а нестали по разорењу Јерусалима (70. год нове ере)

Фарисеји (грч. Φαρισαῖος, јевр. Перушим פְּרוּשִׁים, одељени, посебни) су се за разлику од Садукеја држали ,,предања“, долазили су из такозване тадашње средње класе и такође су давали првосвештенике и свештенике. Веровали су у васкрсење мртвих, у постојање загробног живота, награду и казне и у постојање Ангела и демона. Били су омиљенији у народу и утицајнији у Синедриону (Сабору) јер су се показивали духовнијим људима и људима за народ. Молили су се по седам пута дневно, али тако да их народ види. Они су настали, као и садукеји, у периоду Другог Јерусалимског храма као социјални покрет, а после његовог разорења су постали основа за литургијску и ритуалну базу рабинског јудаизма. Господ Христос је народу говорио да се држе свега што фарисеји проповедају, али да не иду за њиховим делима (Матеј 23:3)
Христос је и једне и друге презрео и оптуживао за дволичност, глуму, окрутност и грамзивост, називајући их окреченим гробовима, говорећи својим ученицима да се посебно чувају квасца фарисејског и садукејског, а то је управо лицемерје (Mатеј 16:6). У Јерусалиму је постојала још једна религијска група, Есени, али њих нећемо помињати у овом кратком тексту јер нису били активни у друштвено – политичком животу Јудеје.
И једни и други су се здушно из зависти удружили против Господа Исуса Христа, живога Логоса Божијег и помирили своје несугласице, поставши непријатељи Божији, непрестано прогањајући и шиканирајући Господа Исуса Христа, предајући га на крају Римљанима, да га разапну на смрт.
Америка данас има републиканце и демократе, као две главне политичке чиниоце. Иако Америка има још много мањих партија, ове две партије чине срж друштвено-политичког живота у Сједињеним Државама. Републиканци су конзервативни, верују у Бога, чувају народну традицију, држе се хришћанских вредности, породичних начела и Светог Писма и њиховог протестанстског ,,предања“. Демократе су углавном атеисти, дарвинисти, промотери ЛГБТ – а, држе се као образованији и културнији и добри тумачи закона. Промотери су данас свакаквих слобода. И једни и други су помирили своје несугласице 1999. год. када су се обрушили и напали Србијицу и осудили је распевши је на Крст, једући њено месо, као што су то учинили фарисеји и садукеји Господу, пре равно две хиљаде година.
Какву поуку можемо извући из овог за нас, не осуђујући претерано Американце, знајући да њихову политику не води обичан народ, који је у суштини добар и који се углавном држи породичних вредности и који је прихватио наше избегле, пред налетом безбожне ,,црвене“ пошасти после Другог светског рата? Народ је, углавном, свугде добар!
Поука је та да иза сваког страдања иде Васкрсење, иде устајање и да ћемо и ми устати, али само онда ако се држимо, искрено Христових заповести и наредби о љубави, доброти, заједништву и поштењу, не као фарисеји и садукеји, него као Његови Апостоли и Свети, као Његови Свети Мученици и Ратници, ако останемо на путу нашег Светог Саве, наших Немањића и Лазаревића и почнемо да дишемо као породица, као једно и чувамо оне речи Светог Аве Јустина: ,,Све за Христа, Христа ни за шта!“ Да се радујемо и верујемо у добре вести. Ако смо са Христом, ко ће против нас?! Он је гарант нашег устајања, нашег постојања, нашег бивствовања и Вечног Живота, у Својој Једној Светој и Апостолској Цркви. Маран Ата!
Извор: https://blogeruhristu.blogspot.com/

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име