Не молим Те, Господе за чуда и виђења, него за снагу у свакодневном животу. Научи ме умећу малих корака.
Учини ме сигурним у процепу времена. Обдари ме осетљивошћу да одредим што је веома важно, а што мање важно.
Молим Те за разум да одредим суздржаност и меру, да кроз живот не клизим, већ да разумно одређујем дневни распоред, да запазим светлост и врхунце, да с временом на време нађем времена за лепоту, уметност и културу.
Дозволи ми да спознам да снови о прошлости и будућности не воде далеко. Помози ми да добро делујем непосредно, да садашњи тренутак препознам као најважнији.
Сачувај ме наивног става да у животу мора све добро протицати. Обдари ме трезним сазнањем да су тешкоће, неуспеси и ударци стални пратиоци живота – уз које растемо и сазревамо.
Подсети ме да срце често замућује разум. У правом ми тренутку пошаљи пријатеље који ће ми стрпљиво рећи истину.
Увек ћу Теби и људима пустити да ми говоре. Истину не можемо рећи сами себи, она нам бива казивана. Ти знаш колико нам треба пријатељство. Дај ми да будем дорастао том најлепшем, најзахтевнијем и најосетљивијем дару.
Дај ми довољно маште да у правом тренутку, на праву адресу упутим пакетић доброте уз пропратно писмо или без њега.
Створи од мене човека који ће браздати дубоко попут брода, како би дотакао и оне који су „испод“.
Ослободи ме страха да пропуштам живот. Не дај ми оно што желим, већ оно што ми треба.
Научи ме умећу малих корака.
Антоан де Сент Егзипери
