Технологија је тешка тема.

Технологија сеже дубоко у наше животе на бројне начине. Говор о њој отуда може бити емоционалан и личан.

Цитати технолошких лидера данашњице

„Неке претње слободи препознајемо одмах; другима треба времена да се открију какве јесу. У случају овог интелигентног спољног убеђивања које све више прожима и преузима људски живот, процес препознавања тек почиње. Насупрот томе, претње које носи су већ сада прилично зреле и дубоко укорењене. Као резултат тога, можда ће бити прекасно да се ови, нашим личностима страни и супротстављени системи, преведу на нашу страну. Они су сада можда превише уграђени у наше животе да би се могли одатле извући. Ја не верујем да је то случај — ситуација није сасвим безнадежна — али капија спаса је уска и брзо се затвара.“

Џејмс Вилијамс

„Дакле, ваша деца мора да воле АјПод?“, питао сам господина Стива Џобса покушавајући да променим тему. Први таблет компаније Епл је управо тада стизао на полице тржишта. „Нису га користили“, рекао ми је. „Ограничавамо колико технологије наша деца користе код куће.“

 Ник Билтон из његовог интервјуа са Стивом Џобсом

„Један од разлога због којих мислим да је посебно важно да сада разговарамо о овоме је тај што смо можда последња генерација која може да се сети живота какав је био раније.“

  Џастин Розенштајн (програмер „лајкова“ на Фејсбуку)

„Тренутна информациона револуција је културна револуција, социјална револуција, темељна технолошка револуција која укључује не само информације, већ рад, слободно време, забаву, комуникацију, образовање, културу и стога је део велике културне и друштвене промене.“

Бил Гејтс

„Оно што смо Стив Џобс и ја радили – а у исто време су радили и Бил Гејтс и Пол Ален – нисмо имали рачуне за штедњу, нисмо имали пријатеље који би нам могли позајмити новац. Али имали смо идеје и желео сам да цео мој живот буде део револуције.“

 Стив Вознијак

„Размислите шта људи данас раде на Фејсбуку. Они су тамо са својим пријатељима и породицом, али такође граде имиџ и идентитет за себе, што је у извесном смислу њихов бренд. Повезују се са публиком са којом желе да се повежу. Сада је то скоро инвалидитет ако нисте на њему.“

 Марк Цукерберг

Неколико црних тачака и уобичајена погрешна схватања

1. Технологију не треба гледати на „или/или“ начин:

Свака технологија нуди неку врсту користи, иначе их људи не би користили. На пример, свима је очигледно да поседовање „све-у-једном уређаја“ са телефоном, е-поштом, апликацијом за огледало, батеријском лампом и (имајте на уму колико је још могућих намена) чини живот у извесном смислу практичнијим.

Оно у чему радикално посустајемо јесте да идентификујемо шта губимо, које проблеме паметни телефон ствара у нашим животима, а посебно проблеме које је тешко идентификовати.

2. Хришћанство није анти-технолошко:

Хришћани су вековима производили невероватне технологије. Треба само погледати наше прелепе, древне храмове да бисмо видели креативни капацитет човека да произведе огромне лепе структуре које изазивају дивљење и страхопоштовање на славу Божију. Питање којим се бавимо је конкретно везано за технологије са којима се суочавамо у нашем времену, а не о томе да ли технологије треба да се производе.

3. Да би технологије биле корисне или добре, не морају да буду створене од хришћана.

Хришћани су од самог почетка прихватали добре ствари које производе друге културе. Довољно је погледати хришћански однос према старој грчкој култури да бисмо видели бројне примере. Чак је и писање Новог завета подразумевало употребу одређених технологија да би било записано.

4. Живимо у постхришћанском друштву:

Не живимо у култури која ишчекује Христов долазак као хеленистички/грчки свет или словенски свет или чак и народ Аљаске. Ми смо у великој мери култура која има своје темеље у хришћанству и која је одбацила и Христа и културу коју је створила хришћанска цивилизација.

5. Не желимо да се вратимо на раније, „идеално“ време:

Таква идеја је немогућа. Ако говоримо о повратку, то је у смислу повратка Богу, али не и историјском периоду. У нашем повратку Богу наћи ћемо прави пут напред.

6. Технологије које нас данас брину се суштински разликују од претходних историјских технологија:

Када говоримо о данашњој технологији, не говоримо о технологијама као што су виљушке, оловке, јаслице или бодљикава жица. Причамо о технологијама као што су Интернет, вештачка интелигенција и паметни телефони.

На пример, не треба да мешамо технологију попут лопате или мача са паметним телефоном у смислу њеног утицаја на наш свакодневни живот. Интегративни капацитет паметног телефона у нашим животима је другачији од других технологија.

Његов интегративни капацитет у сваки аспект наших живота 24 сата дневно и његова способност да створи зависност је потпуно другачије величине од чак и моћних технологија као што су механички сат који је механизовао време или штампарска машина која је произвела ширење идеја у стопи раније непознатој.

7. Иако се идеал увек мора одржавати, можда нећемо увек моћи да стигнемо дотле:

Морамо смирено прихватити наше околности и гурати напред. Другим речима, живот је компликован, а компликован је још од пада Адама и Еве у Врту.

8. Ризик од превеликог поједностављивања:

Када покушавамо да разумемо сложене реалности, често покушавамо да категоризујемо своје идеје како бисмо схватили шта се дешава. Такве категоризације могу бити веома корисне, али ризикују и да се сама стварност превише поједностави. Предлажем ова три слоја као начин да почнемо да се бавимо природом технологије и њеним импликацијама у свакодневном животу.

Три слоја технологије

Површински слој (функција): Како га користимо и шта ради за нас. Пример би био аутомобил. Примарна прихваћена сврха аутомобила је да нам омогући да се крећемо на велике удаљености за релативно кратко време. Други пример би била столица. Основна намена столица је да обезбеде средство помоћу којег можемо да седнемо и одморимо се од стајања или лежања.

Средњи слој (форма): МекЛуан је тако славно рекао да је „медијум порука“. Ова идеја одређује средњи слој, који се односи на форму, као средство којим се садржај испоручује као примарна порука.

Кључни слој: Филозофске претпоставке и вредности које успостављају одређену културу на којој почивају облик и функција.

Кључни слој

Технологија коју данас имамо није настала само из неизбежног процеса историјске иновације – процеса који у нашој култури опуштено и некритички називамо „људским прогресом“.

Овај концепт „људског напретка“ који данас заступамо претпоставља да се стварна решења стварних људских проблема заправо могу постићи технолошким напретком.

Друга претпоставка у оквиру ове дефиниције „људског напретка“ је да је друштво данас отишло „даље напред“ од других „примитивнијих“ цивилизација и да је „напредније“ боље.

Треба се само присетити општих стереотипа о примитивизму и варварству древних цивилизација за разлику од наше напредније и супериорније културе данашњице. Ова дефиниција „људског напретка“ такође претпоставља да ће оно што ће доћи бити боље од онога што имамо данас, тако да треба да будемо спремни да ћемо бити одбачени истом пресудом о нама коју ће имати будуће генерације.

Наравно, таква дефиниција „људског напретка“ почива на специфичним, незакључивим филозофским претпоставкама о темељним вредностима, томе шта значи бити „човек“ и како треба да дефинишемо „прогрес“.

Даље, чини се да никоме није особито важно расправљати о томе шта су заправо ове темељне вредности, нити изгледа да ико са сигурношћу зна ка чему тачно напредујемо.

Али зашто данашње друштво углавном игнорише ове темељне вредности?

Па, великим делом, то је зато што су истине закопане тако дубоко да их је често тешко ископати.

Међутим, управо ове скривене истине које су закопане дубоко испод површине су претпоставке разговора о технологији које бих желео да почнем да разматрам како бих показао да технологија заиста сеже дубље него што мислимо.

Да бисмо разумели овај кључни слој, можемо користити слику баште.

Технолошки врт:

Замислимо „технолошку“ башту – башту која може да произведе паметни телефон.

Свака башта има неку врсту тла.

Ако бисмо спровели тестове на тлу ове „технолошке“ баште, шта бисмо пронашли на овом конкретном тлу које би могло да произведе паметни телефон?

Не треба да се чудимо што ћемо у тлу да нађемо све врсте „изама“ – индивидуализам, конзумеризам, хедонизам, сцијентизам.

Даљњим испитивањем тла откривамо да ови „изми“ само прикривају дубљу компоненту у тлу, а то је материјализам.

И још дубљом анализом, унутар овог материјализма се идентификује фундаментално одбацивање Бога рођено из дубоке вере у разум, а не вере у Бога.

Ако нашу метафору баште проширимо тако да размишљамо о башти као култури, онда дођемо и до питања: које вредности су од примарног значаја у овој „технолошкој“ башти?

Па, вредности ове специфичне баште биле би ефикасност, брзина, запремина, превазилажење удаљености, дистракција, манипулација, инвазивност-недостатак приватности, изолација, лажни идеализам, и…

Листа се наставља.

ОТ.бог

Оно што налазимо у овој башти је култура која је обожила технологију тако да технологија постаје организациони принцип човековог живота.

Ако хоћете, појавило се „ново јеванђеље“.

Човек узима смернице од технологије, покушава да реши своје проблеме помоћу технологије, проналази свој извор ауторитета у технологији, па чак и утеху налази у технологији.

Чак разговарамо са нашом технологијом као да је човек.

Овог бога називам „ОТ.бог“ у којем ОТ означава Обожење Технологије.

Неко би овог бога могао назвати богом технике, али верујем да је важно нагласити да технологија није бог. Технологија није нова. Оно што је ново је појава обожења технологије.

Са обожењем технологије дешава се нешто ново – технологија преузима метафизички статус кроз контролу коју технологија проводи у нашим животима, кроз њено обожење. Касније у разговору ћемо даље истражити „ОТ.бог.“

Хајде да упоредимо ову технолошку башту са другом баштом.

Црквена башта:

Ако бисмо анализирали тло Цркве, схваћено као Тело Христово, шта бисмо нашли на овом тлу?

Истражујући текстуру овог тла, нашли бисмо следеће: само-испражњујућу љубав, љубав према ближњему, личности и заједници, самоодрицање, подвижништво, молитву, дела милосрђа итд.

А које би биле вредности садржане у овој култури?

Вера, нада, стрпљење, доброта, радост, милост итд.

А ко је Бог овог врта?

Тројични Бог који је понизио Себе да преузме нашу људску природу, поднесе смрт на крсту и васкрсне у слави кроз победу над смрћу трећег дана.

Дакле, овде имамо две супротстављене баште, то јест културе, које настоје да полажу право на целог човека.

Као резултат тога, сукоб је неизбежан.

Четири ставке које се односе на овај кључни слој:

Тачка #1: Не би требало да размишљамо о технологијама као што су паметни телефони као о изолованој технологији мимо културе у којој она напредује. Одређене технологије могу напредовати само у одређеним врстама окружења. Узмимо, на пример, телевизију.

Ако бих поставио телевизор усред амазонске прашуме, да ли би телевизор могао да испуни своју намену?

Наравно да не.

У најбољем случају, може се користити као степеница или простор за складиштење.

Важно је разумети да технологије напредују у одређеним културама на посебне начине.

Тачка #2: Уско везано за тачку #1, требало би да разумемо да изазов технологије данас није само или сама технологија, већ култура у којој се негују ове врсте технологија. Морамо размислити о типу културе у којој данас живимо, и о томе које су основне претпоставке и вредности којих се друштво држи и које дозвољавају да се такве технологије појаве. Као што је илустровано кроз пример баште, хришћански Бог и ОТ.бог, односно „обожавање технологије“ настоје да заузму исти простор у нашим животима.

Један ће на крају придобити нашу наклоност.

Тачка # 3: Што се култура дубље укорени у друштву, то је теже функционисати као контра-култура. Други начин да се каже ова идеја је да културе природно настоје да протерају опозиционе елементе. За пример, само данас у нашој земљи треба покушати да се функционише без паметног телефона. Већина послова и школа, као минимум, захтевају брзину и путеве комуникације само да бисте учествовали у заједници. Без паметног телефона, учешће у широј култури је у најбољем случају тешко, у неким случајевима можда и немогуће.

Ова чињеница није само зато због тога што сви користе паметни телефон.

Испод овог површинског слоја крију се све скривене претпоставке и вредности које се носе са паметним телефоном у смислу онога до чега је култури заиста стало – ефикасност, брзина, обим, информације, дистракција итд. као и онога што култура  одбацује – стрпљење, рефлексија, дубоко размишљање, самопожртвовање и тако даље.

Само размислите о коришћењу паметног телефона у односу на „глуп“ телефон.

Шта се дешава?

Само размотрите питања брзине и погрешне комуникације кроз медиј.

Тачка #4: Темељне вредности уграђене у технологију увек ће се открити саме од себе. На пример, идеолошка сврха телевизије у нашој култури је забава. Могу се десити изузеци у којима се нешто озбиљно дешава преко телевизије, али на крају ће превладати сврха медија. Размислите о томе како су у медијима политика, религија, образовање и вести, све је окренуто ка циљу забаве.

Слично томе, паметни телефон има идеолошку сврху окретања према изолацији, зависности, расејаности, брзини, конзумирању информација, брзом размишљању и одбијању промишљања, тишине, самоће, концентрације и истинских личних односа.

Чак и ако се понекад чини да нас паметни телефон повезује са другима на смислен начин, елемент изолације ће на крају доминирати јер је изолација уграђена у ДНК паметног телефона.

Баш као што биљка има унутрашњу ДНК која производи очекивани плод, тако чини и технологија унутар дате културе.

БИЋЕ НАСТАВЉЕНО

Доктор Марк Тарпли

Уводно предавање на конференцији „Православље и технологија“ одржаној новембра 2019. у Калифорнији у организацији Православног хришћанског удружења за образовање Свети Козма

ИЗВОР: https://saintkosmas.org/tarpley-how-technology-reaches-deeper-than-we-think

ПРЕВОД: Давор Сантрач

Објављено:23.12.2022.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име