V ЧЕШКИ СВЕСЛОВЕНСКИ СЛЕТ У ПРАГУ 1907.

Соколски савези словенских народа удружили су се у „Савез Словенског Соколства”. На челу савеза био је др. Јосиф Шајнер, а начелник је био Јиндрих Ваничек. (1) Војислав Рашић предводио је на Видовдан 1907. Српске соколе на V Чешком Свесловенском Соколском Слету у Прагу. Председништво Београдског сокола упутило је 28 јула 1907. писмо Јосифу Шајнеру председнику Савеза Чешких сокола, председнику Савеза Словенских сокола у коме се захвалило на части које указао свим члановима  из Србије приликом слета у Прагу. На писмо добили су одговор 12 августа 1907. У писму је истакнуто : „ … Ако је  V Чешки Свесловенски Соколски Слет био догађај од неоцењивог значаја за све Словенство, није та заслуга само наша – Чешких Соколова,   –  већ у у првом реду  и особито Југословенске браће, који су својим многобројним суделовањем допринели : да наш Слет добије карактер Свесловенског Соколског Слета. И ту, с неисказаном радошћу, вршимо своју милу дужност, кад и овим захваљујемо Браћи Српским Соколима у Краљевини Србији, на походу наше светковине с дичном четом од 50  Српских Соколова, под предвођењем брата Д-р Војислава В. Рашића. Присуство ваше, драга браћо. беше доказ узвишене  братске љубави и утврђења Савеза, које је Чешко Соколство углавило са Српским, а које ће у будућности љубављу и ревношћу увек неговати, како би се и у вашој слободној домовини Соколска застава високо узвила.  Вашим доласком, драга браћо, доказали сте : да се више не може говорити о словенској узајамности као о привиђењу, већ да је наша лепа спасоносна Соколска идеја умела да оствари оно што су још пре неколико година први словенски мужеви сматрали за пуки сан! Ваша мила посета подстакла нас је на даљи усрдни рад на пољу  словенске узајамности и обећавамо вам да ћете, као и до сада, тако и од сада, у нама наћи услужну своју старију браћу, којима ваша братска наклоност служи на понос и дику. С тога драга браћо, у Београдскоме Соколу, примите најискренију братску захвалност на вашем старању за долазак Српских Соколова из слободне и дичне Краљевине Србије. До виђења на Видов дан 1908. године у вашем братском белом граду, Београду ! Здраво! На Здар! (2)

Да би увеличао V Чешки Свесловенски Соколски Слет  у Прагу који је одржаван од 28. јуна до 2 јула 1907.  био је позван Општински Савет краљевског града Београда од др. Карла Гроша, старосте краљевске главне вароши Прага. Београдски општински одбор је послао председника општине К. Главинића, његовог заступника кмет-правника Ж.Тадића, одборнике : лекара  др. М. Николића,  инжињера Велислава Вуловића, судију Ж. Аранђеловића, новинара Луку Павићевића, трговца Миленка Стефановића и  апотекара Николу Марића. Одбор за свечаност 8 октобра 1907 Праг, захвалило се Београду на  предусретљивости и пожртвовању показаној доласком изасланства на слет. У свом писму су истакли : „Надамо се да је рад и ред ове наше свечаности уверио Господу заступнике о дужности Соколства и нашој искреној жељи да се помогне телесно и духовно развиће нашег словенског подмлатка. Од срца желимо да и браћа Срби овако схвате Соколство, те да наша и соколска организација постане основа и претеча јачем приближавању свију словенских племена, чији смо синови на понос и дику нашу. Са словенским поздравом Председништво Савеза Чешких Соколова.” На слету представници београдске општине сликали су се заједно са црногорским изасланицима и решили да се једна заједничка слика преда Управи Савеза Чешких Сокола. Такође једну заједничку слику која је снимљена у споразуму са црногорским изасланицима послали су др. Карлу Грошу, председнику краљевско-главног града Прага. Слику је предао др. Вратислав Черни. (3)

Београдски соко доводио је у своју средину стручне снаге из Прашког сокола. Довођење таквих учитеља ранијих година у Београд  много је коштало гимнастичка друштва. Тадашња власт није много помагала. Представник Савеза Српских Сокола Рашић договорио се на слету 1907. са Шајнером да чешки предњаци дођу у Београд и Србију. Предњаци су имали као главну дужност да радећи сами одабирају оспособљене и вољне младиће за будуће учитеље гимнастике. Кад изабране и месно соколско друштво призна за добре и кад то исто утврди Београдски соко, били су слани, по потреби, још на једномесечно усавршавање у Прагу, код чешког сокола, а то се могло чинити августа сваке године и бесплатно.

Важност чешких предњака била је таква да је соколски старешина др. Шајнер добио генерално овлашћење од највишег просветног тела у Русији да шаље чешке предњаке по руским гимназијама и свим школама. Друго чешко соколско вече приређено је 7. фебруара 1908. у сали код Коларца у Београду. Програм чешког соколског вечера био је : 1. Војна музика је изводила „За заставом соколском!”; Београдско певачко друштво са неколико чланова Чешког београдског друштва Лумир певало је „Где је моја домовина ?” 3. Др. Војислав В. Рашић, секретар Београдског гимнастичког друштва Соко, говорио је  „О чешком соколству”. 4. III подмладак Београдског гимнастичког друштва Соко изводио је рад палицама; 5. Војна музика изводила је „За Тиршовом девизом!” Свечани марш V Чешког Свесоколског слета у Прагу на Видовдан  1907. 6. Девојачки одред Српског сокола у Шиду извео је „Рад заставицама и покретне пирамиде”, 7. Војна музика извела је полку-мазурку  „Јачајмо се!” 8.  I коло Београдског гимнастичког друштва Соко извео је „Слободна вежбања V Чешког Свесоколског слета у Прагу на Видовдан  1907.”;

Одмор је трајао  10 минута. 1.  Војна музика извела је полку „Соколку”; 2. Неколоко чланова Нишког и Београдског Сокола извели су Рад на вратилу; 3. Девојачки одред Српског сокола у Шиду извео је  Рад палицама – мачевање; 4. Београдско певачко друштво са неколико чланова Чешког београдског друштва Лумир певало је „Хај, напред чете соколске!” 5. Девојачки одред Српског сокола у Шиду извео је  Наступну пирамиду са заставицама; 6. Војна музика извела је соколску химну „Хај, напред чете соколске!”; 7. Београдско певачко друштво са неколико чланова Чешког београдског друштва Лумир певало је „Једнакост, Слобода, Братство!” 8. IV  подмладак  Београдског гимнастичког друштва Соко изводио је „Четне слике”. Ред игара био је 1. Србијанка, 2. Валцер, 3. Полка, 4. Маћедонка, 5. Мазур, 6. Беседа, 7. Неда гривна, 8. Валцер.  После 1. Трговачко коло, 2. Мазурка, 3. Кадрил, 4. Па-дес-пањ, 5. Шумадинка, 7. Сарајевка, 8. Лансие.  У Почасном одбору београдских госпођица – Чехиња за Друго чешко соколско вече биле су : Божана Јаролимек, Божана Хеврва, Лепосава и Ангелина Градојевићеве, Емилија Бурдова, Каролина Вањекова, Маринка Новаковићева, Милева Бајлони, Таболарева, Хиблерова и Фрајтлова. (4) Противници сокола у Београду су се у „Брки” изругивали  соколима а посебно соколицама. Агитација непријатеља сокола била је усмерена на родитеље девојака да им не дозволе упис у соколске редове. Да би се  рад соколица приказао у правој светлости позвао је Београдски соко  одред чланица  „Српског сокола” из Шида да учествују на другом чешком соколском вечеру  фебруара 1908. у сали код Коларца. Београђани су имали први пут да виде соколице на  делу. Соколице из Шида наступиле су 8 фебруара 1908. у поворци кроз Београд, а увече на академији код Коларца. Пред препуном салом, у присуству краља Петра и престолонаследника Ђорђа, извеле су просте вежбе, вежбе са заставицама у пирамидама и вежбе са  мачевима. Сутрадан су примљене у двору. При прелазу из Земуна у  Београд спровео их је др. Танасије Пуља, старешина земунског соколског друштва. (5) Септембра 1906. основан је у Шиду девојачки одред. Највећа заслуга за то припадала је вођи Српског Сокола  Милану Вуковићу. На соколској вечери у Београду учествовале су Зора, Смиља и Ангелина  Станисављевић, Анђелија и Христина Голуб,  Милена и Софија Зечевић,  Цветана Тихи, Ангелина Јојкић, Мирослава Мандић и Даница Вуковић, благајна и чуварица, и Милан Вуковић вођа. У „Споменици на II Чешко Соколско вече” истакнуто је  „Поздрављамо ове прве Српске Соколице у Београду – и кличемо им Живеле Соколице!” (6) На вечери је учествовао предводнички одбор нишког сокола. Вођа нишког сокола био Д. Путниковић. Уз њега били су Сретен Станић, гимназијалац VI разреда, Влада Пилетић гимназијалац VII разреда, Живојин Тодоровић гимназијалац VII разреда и Мика Тодоровић столар. (7)

Андра Николић радио  је на томе да се оснује Гимнастичка школа у Београду. Школа је требала да ради шест месеци и то почевши од 1 марта 1908. Мада су у комисији за припрему и остварење школе били и опробани старији чланови Београдског сокола и да је преко Београдског сокола рађено код Прашког сокола да пошаљу једног наставника за управника школе, ипак се са многим појединостима припремног рада није слагао Београдски соко. Били су ипак захвални министру Андри Николићу.  Соколи су министра просвете Андру Николића у знак признања и захвалности, изабрали за свог почасног члана. Београдски соколи су сматрали да  министар   Андра Николић треба да по гимназијама поставља стручне учитеље из Прашког сокола. Такође били су захвални Миливоју Симићу, директору II београдске гимназије као председнику Одбора за уређење Гимнастичке школе. (8)

Залагањем председника Савеза витешких друштава „Душан Силни” Милутина Мишковића министар Андра Николић издао је декрет о оснивању Државне гимнастичке школе 1907. Чланови Управног одбора школе из „Душана Силног” били су Милутин Мишковић и Атанасије Поповић, професор Треће београдске гимназије. Одбор је израдио Правила гимнастичке школе, Наставни план и програм, Правила о оцењивању ученика, распоред часова и обавио све друге организационе припреме. Први курс са 20 полазника почео је 1. 5. 1908. (9) Министар просвете и црквених послова Љуба Јовановић са својим начелником Мирком Поповићем, обојица су били чланови сокола, створили су финансијске могућности за отварање 6-месечног Државног гимнастичког курса за наставнике гимнастике. (10) Франтишек Хофман рођен је 10 новембра 1878. у Либерецу на северу Чешке. У соколском друштву у родном месту добио је прво знање о соколовању. Постао је предњак у својој 19 години. Касније је био начелник друштва, па начелник Соколске жупе. Као добар предњак био је на предњачком течају ЧОС, који је био намењен за предњаке који су требали касније да иду у друге словенске земље и шире соколство. Пошто је био одређен да иде у Русију, поред осталог учио је руски језик. Течај је свршио као најбољи у рангу. Када је требао да иде у Русију, одређен је за Србију. Позвао их је министар просвете и црквених послова Србије Љуба Јовановић, ради вођења наставе на шестомесечном курсу за наставнике гимнастике и раду у соколским друштвима. Франтишек Хофман у Београд је дошао марта 1908. и ступио на дужност наставника курса, а у мају је почео да ради у соколском друштву као заменик начелника. Изабран је за начелника друштва и за начелника Савеза  соколских друштава  „Душан Силни” 1909. Када је 1910. дошло до духовног уједињења сокола из Србије са соколским жупама Фрушкогорском, Крајишком, Босанско-Херцеговачком, Приморском и Угарском изабран је за начелника Свесрпског соколског Савеза. (11) Соколски савези словенских народа удружили су се у „Савез Словенског Соколства”. Српски соколи први пут су учествовали на Видовдан 1907. на V Чешком Свесловенском Соколском Слету у Прагу. Били су заједно са делегацијама  Београда и Црне Горе. На слету је договорено да чешки предњаци дођу у Србију и да учествују у Гимназијској школи у Београду. Вежбе са слета изведене  су на II чешкој соколској вечери у Београду 1908.

Саша Недељковић

члан  Научног друштва  за  историју  здравствене  културе  Србије

Напомене  :

1. Уредио Анте Брозовић, „Савез Словенско Соколство”, „Соколски зборник година I”, Београд, 1934-1935, стр. 166;
2. „БРАТСТВО Чешких и Српских Соколова”, Војислав В. Рашић средио је „Споменица на II Чешко Соколско вече”, Београд, 1908, стр. 4,5,6;
3. Војислав В. Рашић средио је „Споменица на II Чешко Соколско вече”, Београд, 1908, стр. 10, 11, 12;
4. Војислав В. Рашић средио је „Споменица на II Чешко Соколско вече”, Београд, 1908, стр. 6, 7, 8, 16-21, 29;
5. Душан Бабић, „Прва врста Соколица у жупи Београд”, „Око соколово”, Београд, 19, 21, 22 јуна 1937, бр. 7, стр. 156, 157;
6. „Девојачки одред Српског Сокола у Шиду”, „Споменица на II Чешко Соколско вече”, Београд, 1908, стр. 24, 25;
7. „Предводнички одбор нишког сокола”, „Споменица на II Чешко Соколско вече”, Београд, 1908, стр. 26;
8. Војислав В. Рашић средио је „Споменица на II Чешко Соколско вече”, Београд, 1908, стр.6, 7, 8;
9. Др. Стефан Илић, Др. Слађана Мијатовић, „Историја физичке културе”, Београд, 2006 , стр. 528;
10. Жарко Димић, „Споменица карловачког сокола 1904-2014”, Сремски Карловци Нови Сад, 2014, стр. 111;
11. Милојко Јефтимијадес, „Брат Мирослав Војиновић”, „Око соколово”, Београд, 1 фебруара 1939, бр. 2, стр. 18, 19;