Анализа је објављена у оквиру пројекта Global Religious Futures и обухвата податке о одраслим особама које се у зрелом добу изјашњавају другачије у односу на веру у којој су одгајане. Истраживачи су анализирали резултате анкета из 24 земље Европе, Латинске Америке, Северне Америке, Африке и азијско-пацифичког региона.
Према налазима, хришћанство у целини спада међу религијске заједнице које су претрпеле највеће губитке услед верског „преливања“. Међутим, унутар самог хришћанства постоје значајне разлике између католика и протестаната.
Истраживање показује да је у 21 од 24 посматране земље више људи напустило католицизам него што му се прикључило. Мађарска је једина земља у којој је број оних који су прешли у католичанство већи од броја оних који су га напустили, док су у Кенији и Јужној Кореји ти токови приближно изједначени.
Пју дефинише ово конвертирање као промену између религије у којој је особа одгајана и верског (или нерелигијског) идентитета који има у одраслом добу. Тај појам обухвата како прелазак из религије у нерелигиозност, тако и промене унутар хришћанских традиција.
У више традиционално католичких земаља значајан део становништва данас се не изјашњава у складу са вером у којој је одрастао.
Италија, на пример, бележи један од највећих губитака католика. Према истраживању, 22% одраслих Италијана навело је да су одгајани као католици, али се више тако не изјашњавају, док је само 1% прешло у католичанство из друге вере или без верског опредељења. То представља пад од 21%.
Слични губици уочени су у Шпанији, Чилеу и више земаља Латинске Америке. Насупрот томе, у Пољској је католички идентитет релативно стабилан: 92% одраслих су доживотни католици, док 96% наводи да су у тој вери одгајани.
Истраживање показује да бивши католици у Европи и Латинској Америци најчешће постају верски неопредељени, односно изјашњавају се као атеисти, агностици или „без посебног опредељења“. У Чилеу, на пример, 19% одраслих чине бивши католици који више не припадају ниједној верској заједници.
У појединим деловима Африке и другим регионима образац је другачији. У земљама као што су Бразил, Гана, Кенија, Нигерија и Филипини, бивши католици чешће прелазе у протестантизам него што постају нерелигиозни.
Упркос губицима, католицизам је и даље већинска религија у осам посматраних земаља. Највећи удео католика има Пољска (92%), затим Филипини (80%) и Италија (69%).
Истраживање је такође указало на супротстављене трендове унутар протестантизма.
Према подацима Пју центра, протестантске цркве бележе добитке од верског преласка у готово истом броју земаља у којима бележе и губитке. Најизраженији раст забележен је у Латинској Америци.
Бразил представља један од најупечатљивијих примера: 15% становништва прешло је у протестантизам, иако у њему није одгајано, док се 6% оних који су одрасли као протестанти више тако не изјашњава. Већина нових протестаната у Бразилу су бивши католици.
Сличан раст протестантизма забележен је у Мексику, Нигерији, Гани и на Филипинима.
С друге стране, Шведска, Немачка и Уједињено Краљевство спадају међу земље у којима протестантизам бележи највеће губитке.
Према извештају, одрасли који напуштају протестантске цркве најчешће не прелазе у друге хришћанске заједнице, већ постају верски неопредељени. У Аустралији, на пример, 15% одраслих су бивши протестанти који се сада изјашњавају као нерелигиозни.
Пју наводи да протестанти у већини анализираних земаља чине највише око четвртине становништва, изузев Гане и Кеније, где су већина са уделом од 62%, односно 55%.
Истраживање је финансирано у оквиру пројекта Pew-Templeton Global Religious Futures project, који проучава промене у религији и њихове друштвене последице на глобалном нивоу. Финансијску подршку обезбедили су The Pew Charitable Trusts и John Templeton Foundation, док је америчко истраживање верског пејзажа подржано и од стране више филантропских организација, укључујући Lilly Endowment Inc..
