Успешан сам у свом послу. Супер познајем компјутерске језике и рачунарске системе.
Толико то добро знам да почињу људи да ми се диве, а ја почињем да уживам у њиховом дивљењу. То моје знање ми оправдава осећај славољубља које ме носи кроз односе са људима. Оно ме носи, заправо, не кроз односе него поред њих. Поред њих – зато што сам се ја својим славољубљем ограничио.
Такво ограничење претвара моју спознају у незнање. Незнањем, које проистиче из славољубља, доспевам до грешке у систему мог живота. Тај квар у систему мог живота јесте грешка откривања. Грех долази из заседе потпомогнут мојим незнањем, ушушкан на постељи славољубља и тако затворених очију спавам кроз живот.
Незнање заправо нема везе са познавањем рачунарских система, него је оно моје славољубље које је у темељу мог греха. Славољубље има исту путању према пропасти било оно израсло на пољу рачунарских или теолошкох система. “
Стеван Петковић
