Читање Старог Завета, Новозаветним откривењем, потпуно нам осветљава личност попут пророка Јоне. Да нема таквог осветљавања, пророк Јона би остао заглављен причањима Старозаветне логике. Међутим, и сада гледајући то ново осветљење можемо да видимо да он носи садржаје опште људске природе.
Та моја људскост као да престаје да буде људскост имајући нездраву потребу да огради себе ланцима грешке.
Попут Јоне, сакривен иза биљке, чекам да видим пропаст људи који се прже ватром нужности.
Као у причи о Јони и овде се појављује црв који нагриза ту биљку.
Сада кад ми је као и Јони понестао тај заклон, осенила ме је сила нове тајне која је благодат. Она ми доноси нови дан и потпуну другачијост, супротну од система овог друштва као и у време Јоне.
Као што је Јони прогризао црв ту тикву заблуде, тако је моју биљку заблуде под којом се кријем, онеспособио Христос.
