ТАЈНА МОЈЕ СЛУТЊЕ
Имам свој почетак, а имам искуствено знање да је зло свуда око нас. То значи да зло има своје начело у неприродном поступању које је квар. Али ја нећу да живим тим кваром и наслућујем да постоји живот ван оквира тог квара. Моја слутња ме приводи ка сазнању добра. Као што тај квар који ми саплиће ноге, тачније зло, има почетак у овом времену и историји, тако одједном сазнањем наслућујем да добро нема свој почетак јер није ограничено попут зла.
Оно као да долази и пријања уз човека и тај долазак не може да се региструје овим историјским ходом. Наслућујем да добро постоји пре сваког века и времена, а да је то уствари природно.
Зло се само намеће и лажира постојање и зато је ограничено. Не само што је противприродно, оно је пре свега лажним успехом пропадљиво. За разлику од њега, не лажни успех добра није наметљив. Без обзира на своју ненаметљивост ипак остаје трајан.
На крају излази да је зло ограничено краткотрајношћу овог времена, а добро нас посећује и долази изван оквира овог времена и настањује се ту код нас.
Тако се пропадљиво ослобађа од квара у жељи за истином која надилази просторе и време.
