ТАЈНА ГЛАДИ
Прихватам у себе веру због глади, тражећи у овој светској пијачној понуди хлеба од којег ћу се наситити. Наслутећи хлеб у Спаситељевом откровењу, престао сам претурање по бувљаку блештећег сјаја светске пијаце.
Желећи да постанем Хришћанин, научио сам Оченаш и почео свакодневно да га уткам у дан мог пребивања. Пребивајући животом Оченаш свакодневно иштем хлеб насушни.
Какав је то хлеб? Такав хлеб се не пече на ватри, већ у пећи мога срца. Када се испече у тој пећи, тада срце постаје орган којим размишљам.
Такав хлеб је стран овосветској пијаци јер се он не уклапа у бувљак понуде и потражње. Не уклапа се зато што ја почињем да трагам за хлебом другачијости. Препознао сам ту неприметну тајну у Христовим речима да је Он Хлеб Живота и који њему долазе неће огладнети, нити могу ожеднети. Они који приступају вери, постадоше Тело Христово које је превазишло време и простор. Превазишло је време и простор зато што је Бог изван времена и простора, Хлеб који силази са неба и даје живот свету. Али тај далеки Бог је присутан у овом великом светском метежу. Присутан је заједницом опредељеном за Христа. У ту заједницу се улази одлуком да се пребива крштење, јер они који се крсте у Христа се обукоше.
Обукавши се у ту одећу својом вољом вере почињу да имају ум Христов, поставши Његов род, поставши Његови сатрудници.
