Прослављање крсне славе је древна православна српска традиција, захваљујући којој је наша вера сачувана у најтежим временима, али и данас, у одређеном смислу, крсна слава представља исповедање вере већине православних Срба који само на дан крсне славе и долазе у парохијски храм ради приноса и освећења славских дарова. Добро је и то, али се не чини духовни помак, па да се дође на богослужење и када се не прославља крсна слава јер увек се слави преславно Васкрсење Христово и празници светитеља Божијих. На жалост, још увек међу Србима има славара који не маре да достојно испоштују свог заштитника и припреме посну трпезу кад се крсна слава слави на дан када Црква прописује пост, односно, разрешење на рибу и вино. Дакле, посна трпеза је, такође, богата храном и укусна за госте, али, поједини домаћини имају изговор да им је лакше да припреме мрсну храну јер се гостима више свиђа прасетина него риба, а и кажу да је важно да се пререже славски колач и испоштују главни обичаји, а није грех јело и тако даље… У небраном грожђу се нађу гости који редовно посте како Црква заповеда, па морају да кажу домаћину да не могу да се послуже мрсном храном, пошто се данас пости и онда настају непријатне ситуације и полемике зашто мора да се пости и због чега нису унапред то јавили да би им домаћин испржио рибу за ручак? Има и славара који не зову госте на дан крсне славе како не би спремали посну храну, па одложе пировање за наредни дан, док са сетом прославе крсну славу уз сардине, једва чекајући да осване сутрашњи дан када је дозвољено да се мрси! Наравно, са гостима се не проговори ни реч о свецу који је заштитник дома, већ се уз алкохол и дувански дим бурно расправља о празним политичким темама, па често дође и до свађе међу гостима који су љути политички неистомишљеници!
У задње време (задње време је дошло!) све чешће се прослава крсне славе одржава у кафани, дакле, ван дома чији је покровитељ светац у чију част се приноси славски колач! Помози Боже да се Срби сложе, обоже и славе крсну славу у духу молитвености и благодарности Господу нашем и светитељима који нас никада не остављају, иако се ми упорно не исправљамо…
Милош Димић
