Дрво у православној традицији није само материјал од којег се граде храмови и израђују иконе, већ носи и дубоку библијску симболику. Какво значење дрво има у хришћанској вери и шта Вас је определило да управо у њему тражите свој уметнички израз?
– Дрво нас прати од првих страница Светог писма, од дрвета познања добра и зла и дрвета живота у рају, па све до Крста Христовог, на којем је смрт побеђена Васкрсењем. Зато дрво у хришћанској традицији није само природни материјал него и сведок човековог пада, спасења и повратка Богу. Од дрвета су грађени храмови, прављени крстови, иконостаси, певнице и кивоти, а у српском народу оно је било присутно и у дому: кроз славску икону, крст и предмете који су се чували и наслеђивали.
Мене је дрвету привукла његова природна топлина и чињеница да ниједан комад није исти. Свако дрво има своје годове, боју, чврстину и карактер. Када почнем да радим, не намећем материјалу нешто што му је потпуно страно, већ настојим да у њему пронађем лик који треба да се појави. Дрво захтева стрпљење и не трпи журбу. Управо ме је тај однос између материјала, рада и времена определио за дуборез. У свету у којем се готово све производи брзо и у великим количинама, ручни рад у дрвету враћа човека сабраности и одговорности пред оним што ствара.
Bekyk hierdie plasing op Instagram
Навикли смо да православну икону најчешће видимо као осликани лик на дрвеној подлози. Шта је особеност иконе израђене у дуборезу и на који начин се у дрвету могу сачувати православни канон и духовни смисао иконе?
– Икона није обична слика, нити је њена сврха само да украси простор. Она сведочи о оваплоћењу Христовом и упућује верника на светитеља који је на њој представљен. Зато ни икона у дуборезу не сме бити сведена на декоративни предмет или показивање занатске вештине. Ма колико дуборез био сложен и леп, он мора остати у служби лика и поруке коју икона носи.
Посебност дуборезне иконе огледа се у томе што се лик не наноси на површину, већ се постепено ослобађа из дрвета. Светлост и сенка смењују се на урезаним линијама и дају икони дубину која се мења у зависности од места са којег је посматрамо. Ипак, та слобода у обради не значи одступање од православног иконографског предања. Потребно је поштовати препознатљивост лика, композицију, симболе и достојанство представљеног светитеља. Лични израз онога ко израђује икону може се препознати у начину обраде дрвета и појединим детаљима, али он не сме потиснути канон. Икона није простор за самовољу уметника, већ место сусрета личног дара са предањем Цркве.
Bekyk hierdie plasing op Instagram
Данас се и веома сложени мотиви могу брзо израдити помоћу CNC машина, ласера и других савремених технологија. У чему је суштинска разлика између дубореза као рукодеља и машинске обраде дрвета?
– Машина може бити изузетно прецизна, може поновити исти мотив стотину пута и значајно убрзати производњу. Она има своје место у савременој обради дрвета и не треба унапред одбацивати сваку употребу технологије. Ипак, машински произведен рељеф и ручни дуборез нису исто, чак и када на фотографији могу изгледати слично. Машина понавља унапред задати програм, док дуборезац током рада непрестано доноси одлуке: прати структуру дрвета, прилагођава дубину реза, исправља неправилности и сваком детаљу приступа појединачно.
Рукодеље подразумева непосредан однос човека и материјала. Сваки покрет длета оставља траг руке, искуства, али и тренутка у којем је настао. Зато две ручно израђене иконе никада не могу бити потпуно исте. Код машинске производње вредност је у тачности и брзини умножавања, док је код рукодеља вредност у непоновљивости, времену и личној одговорности онога ко израђује икону. Ручни рад није само спорија верзија машинске производње. Он је другачији однос према делу. Нарочито када је реч о икони, важно је да техника не постане сама себи циљ, већ да читав поступак израде буде прожет пажњом, поштовањем и свешћу о томе шта се представља.
Bekyk hierdie plasing op Instagram
На Вашем сајту представљене су иконе Господа Христа, Пресвете Богородице, Светог Јована Крститеља, Светог Николе, Светог Георгија, Светог Димитрија, Светог архангела Михаила и других светитеља. Како настају иконе Драгана Тодорова и шта их издваја као јединствена дела?
– Иконе настају на одабраној, природно сушеној липи, која је погодна за прецизан дуборез и обраду најситнијих детаља. Радим ручно, длетима за дрво од квалитетног челика, а у завршној обради користим природне материјале: шелак, ланено уље, болоњску креду, зечје туткало и водени бајц. Позлата се изводи листићима 24-каратног злата, на кредно-туткалној подлози или уљаном микстиону. Након дубореза и позлате следи дуготрајно полирање, кружним покретима и са неопходним паузама, све док дрво не добије жељени сјај и пуноћу.
У зависности од величине, броја детаља и сложености композиције, израда једне иконе траје од двадесет до четрдесет дана, а понекад и дуже. Не желим да рад убрзавам на штету лика, материјала или завршне обраде. Свака икона има своје особености и захтева другачији приступ. На сајту су представљени радови различите сложености, од појединачних ликова светитеља до захтевнијих композиција, као што су „Оплакивање Христа“ и „Плач Мајке Божије“.
Оно што настојим да сачувам у сваком раду јесте спој православног иконографског предања, старог заната и личног рукодеља. Икона израђена на тај начин није предмет који се употреби и замени, већ нешто што остаје у дому и преноси се потомцима. У њој остају сачувани лик светитеља, природна лепота дрвета и време које је човек својим рукама уградио у дело.
Иконе Драгана Тодорова можете погледати на сајту: https://ikonetodorov.com/
