Фотографија приказује атонског пустињака Агатона 1925. године. Монах Агатон је један од скривених подвижника Свете Горе.
Фотограф је успео да забележи старца приликом његовог силаска до Свете Ане ради примања Светог Причешћа 1925. године. Након што се поново попео у висине Атоса, више га нико никада није видео.
Ретко је узимао храну и облачио се искључиво у животињске коже. Непрестано је у срцу изговарао Исусову молитву, увек погнутог погледа и затворених очију; никада није гледао човека у лице, јер је говорио да није достојан да гледа ни самог Христа лицем у лице.
Блажени Агатон је живео двадесетих и тридесетих година XX века у скиту Кавсокаливије. Отприлике у исто време тамо је дошао и један млади монах: Порфирије Кавсокаливит. Старац Агатон је извршио један од најређих подвига на Атосу — постао је „јуродив Христа ради“. Такав подвиг захтевао је посебну врсту аскезе на коју се нису усуђивали ни подвижници Каруље. Агатон Кавсокаливит је целог живота носио исту одећу и увек је ходао бос.
Нико није знао где живи (атонски оци су претпостављали да је у неком од напуштених села), шта једе (кажу да је само једном био на силу нахрањен куваном храном, када је преваром позван у једно напуштено село; после тога Агатон више никада није наседао на такве обмане), и најважније — како и где се моли. Локални оци нису сумњали да је велики подвижник и молитвеник. Видети макар сенку овог „ходајућег јуродивог Христа ради“ сматрало се благословом.
Лети је Агатон носио поцепану одећу и увек ходао бос. Зими је носио некакву непознату кожу која је веома подсећала на ескимску. Како је дошао на Атос и где је изненада нестао — остала је тајна.
Диван је Бог у светима Својим!
Оче Агатоне, моли Бога за нас!
