Једно од пића које су пили преци данашње омладине на првом љубавном састанку као и њихови ововремеми потомци на истом, била је кока кола. Чудесно необично пиће настало 1886.године.
Можда је баш неки дечко запросио ђевојку са боцом овога напитка у руци, а то се исто десило и његовом прађеди. Kока Kола је пиће која је обиљежила младост многих генерација омладине већ близу сто педесет година. Многи су се заљубљивали, туговали, радили тешке ноћне смјене и послове, жељели да буду модерни са овим напитком у руци. Kока Kола је више од пића. Она је током времена промијенила мноштво улога. Од пића у почетку са доста необичним састојцима за данашње услове, од којих поједини спадају у забрањене дроге, тада су биле легалне, до преко урбаног тренда многих супкултура, па и средство политике, које је служило за ширење америчке меке моћи нарочито током Хладног рата. Више су Kока Kола, рокенрол и Левис фармарке урадиле за побједу Америке над Совјетским Савезом него многе бојеве главе нуклаерног наоружања. Ова средства и марке као да су имала магијску моћ и окретала је младе из непријатељске државе на своју страну, чиме су се могли сматрати издајницима свога народа.
Хитлер са својим фанатичним говорима није ни приближно урадио оно што је Kока Kола. Kока Kола је и данас незаобилазан пратилац музичких и спортских дешавања. Власници ове компаније, рецепт за овај чувени напитак откривају само ограниченом броју људи и никад не путују заједно. Јер, ако неко доживи несрећу, рецепт се мора сачувати. Власник компаније Kока Kола је један од најбогатијих људи свијета, а једно вријеме је био и најбогатији.
Kока Kола је била инспирација умјетнику Ендију Ворхолу, сликајући слике са натписом популарног напитка, а заједно у конкуренцији је била и Kемпбел супа, као и остали производи масовне културе. Сликао је и портрете Жаклине Kенеди и Мерилин Монро као иконе популарне културе. Сам Ворхол је хвалио популарну културу због њене доступности свим слојевима друштва, тако је узимао баш примјер Kока Kоле. Говорио је да исту Kока Kолу пије и бескућник на улици и предсједник Америке, и да боља не може постојати без обзира колико новца имали. Тако да је овај напитак имао одређену и социјалну функцију, уклапање у друштво нижих слојева становништва, њихове равноправности, нарочито црнаца у Америци.
У сваком случају Kока Kола остаје производ који траје и увијек је млад без обзира на своје године.
