Ако вам за неког кажу
да је умро од срца,
Не верујте, они то лажу,
умрли су од туге
што се таложила кроз
године дуге,
а можда и нису знали,
нису веровали,
да тим усвојеницима
сопствене душе
недостаје зрно допамина,
да они другачије и нису знали
да их је убила тмина
у срцу што се гнезди.
Не значе тада речи
био је добар човек и душа,
кад у времену кад постојаше
нико се ни осврнуо није
да пита како му је.
А песник осећа бол других,
осмех му је параван судбине,
мада говоре да туга песника кроји,
да он најбоље све своје твори
из таме, сумора, кише,
из жала што му прекрива лице,
и те очи.. очи издајице!
Ако вам икада кажу
да су умрли од срца
јер нису умели да живе,
да за своју пропаст друге криве.
Не верујте, јер лажу!
Истина је бол што гребе око
и ја не знам од овога више
рана крвари негде дубоко
испод коже некако дише.
Kључ среће можда носе
али тај кључ не ваља
не може отворити врата права
што љубав се зове…!
