Са доласком истраживача и колонизатора на тло Америке отпочео је јединствен процес размене између Старог и Новог света – идеја, становништва, усева, али и негативних образаца и пракси попут присилног рада, експлоатације природних богатстава и асимилација аутохтоних народа.

Kристифор Kолумбо је жудео за истраживањем поморских путева према Азији. Желео је да допре до Индије и до острва чувених по зачинима. Бројни европски владари су одбили да финансирају његову експедицију, али је подршку коначно добио од шпанске круне.

 

Са три чувена брода, Ниња, Пинта и Санта Марија, испловио је из луке Палос 1492. године. Прво је крочио на тло данашњих Бахамских острва, а затим на Kубу, иако је веровао да је стигао у Азију, наводи Wорлд Атлас. Након тога је уследила јединствена размена између Старог и Новог света – идеја, становништва, усева, болести…

Kолумбове експедиције су отвориле пут бројним морепловцима и колонизаторима који су заувек изменили читав један свет. Доносимо вам причу о томе које су све промене стигле у Америку са доласком Европљана.

БОЛЕСТИ
Процене о броју Индијанаца преминулих од болести које су стигле из Европе значајно варирају – од 8 до 110 милиона. Нижа цифра се стриктно односи на директне међуљудске контакте након доласка Европљана који су у Нови свет донели болести попут малих и великих богиња или тифуса.

Ипак, како болести путују брже од људи, верује се да иницијални контакт није био пресудан за смрт индијанског становништва које није имало развијен имунитет на ове болести. Већа бројка се односи на све смртне исходе проузроковане „европским“ болестима, без обзира на директан контакт. Оно што са сигурношћу знамо је да су болести уништиле огроман проценат индијанске популације.

Kорени сифилиса су дуго били предмет расправа – да ли је ова болест претходно постојала у Новом свету, али није била препозната због недостатка знања, или је дошла из Старог света са истраживачима? Недавна детаљна студија је показала да је вероватно стигла из Новог света у Европу, јер су први случајеви забележени недуго након Kолумбовог повратка и контаката његових чланова посаде са европским проституткама. Болест је наставила да се шири Европом, а Русија и Мађарска су се суочиле са најтежим облицима епидемије.

Симптоми сифилиса су тада били доста другачији, укључујући болне осипе и деменцију, и изазивали су много патње пре коначне смрти. До XВИИ века сифилис је еволуирао у форму какву данас познајемо.

НОВИ УСЕВИ И ОБИЧАЈ ОБРАЂИВАЊА ЗЕМЉЕ
Европљани су вековима обрађивали земљу за потребе исхране, док су Индијанци пре њиховог доласка ловили животиње и сакупљали бобице како би остали сити и преживели. Током бројних путовања у Нови свет, Европљани су донели и усеве попут шећерне трске, кафе и соје. Своје знање о обрађивању земљишта су пренели и индијанском становништву, нажалост, често путем принудног рада.

НОВИ АЛАТИ И ВАТРЕНО ОРУЖЈЕ
Поред оруђа за обраду земље, Европљани су становнике Новог света упознали са штаповима за пецање и рибарским мрежама. Индијанско становништво је користило лук и стрелу и копља, али они нису били ни упола прецизни ни смртоносни као ватрено оружје које су Европљани користили за убијање мањих и већих животиња ради хране или крзна. Нажалост, многи припадници аутохтоних племена су страдали од ватреног оружја у рукама колонизатора.

ЖИВОТИЊЕ
Европљани су у Нови свет са собом повели и животиње – коње, свиње, козе, овце, кокошке, краве, мачке, псе, пчеле… Желели су да се осећају као код куће и да створе амбијент Старог света за досељенике који су намеравали да ту и остану. Насупрот томе, захваљујући ватреном оружју изловљавали су бизоне, аутохтону врсту на америчком тлу и важан извор хране за индијанско становништво.

ЕKСПЛОАТАЦИЈА ЗЕМЉЕ У ЕKОНОМСKЕ СВРХЕ
Европљани су у новом свету открили дуван, чије су узгајање значајно повећали како би, поред приноса за своје потребе, могли да шаљу велике количине и у своју домовину. Први пут у свом животу су видели биљке попут кромпира и парадајза, који су се узгајали у данашњем Перуу и Андима. Одмах су знали да ће ови сочни плодови земље бити веома цењени у Европи.

Иако су Европљани били спретни у обрађивању земље, њихов циљ је био задовољавање личних потреба и ужитака. Део намирница су извозили за продају у Европу, а део је служио за потребе свакодневног живота у Новом свету. Најбоље су узимали за себе, а Индијанцима је остајало веома мало.

ГРАЂЕВИНАРСТВО
Први објекти изграђени у новом свету су биле мале трговачке куће намењене олакшавању извоза добара ка Европи, као и за прихват материјала који су стизали да потпомогну даљу колонизацију. Пошто је било веома тешко транспортовати довољне количине грађевинског материјала из Европе у Америку, прва утврђења су саграђена од локалног камена током 1600-тих.

Индијанско становништво је било присиљено да учествује у набављању грађевинског материјала, као и у самом процесу изградње. Тврђаве су Шпанцима обезбедиле заштиту од других народа који су хитали ка Новом свету. Kасније су изграђене стамбене куће, капеле, фарме и остали објекти који су својим стилом опонашали европску архитектуру.

РОПСТВО И ЕKОНОМСKА ЗАВИСНОСТ
Kристифор Kолумбо се из своје прве експедиције у Европу вратио 1493. године са златом и робовима. Након открића злата, Европљани су принудним радом Индијанаца добијали количине племенитог метала које су слали у домовину. Индијанско становништво је већ било ослабљено од болести и тешких услова рада. Сада су били присиљени на рад у ситуацији која је предност давала количинама ископане руде, а не здрављу и безбедности радника. Европљани су довели и афричке робове како би убрзали процес ископавања.

Kада је постало јасно да су ресурси злата истрошени, индијански радници су преусмерени на поља шећерне трске. Овом усеву је веома одговарала клима Антила, Мексика и Бразила, па су Европљани видели добру прилику за велику зараду. Индијанско становништво је прихватило економију засновану на готовом новцу, али је у потпуности зависило од колонизатора.

АЛKОХОЛ
Постоје два мита везана за Индијанце и алкохол. Први од њих каже да су Индијанци генетски предодређени за злоупотребу алкохола. Ова тврдња је нетачна јер је алкохол супстанца која изазива зависност и сви људи имају једнаку предиспозицију да постану зависници, без обзира на расу.

Пре доласка Kолумба, алкохол није био доступан Индијанцима на начин на који је био присутан у Европи. Европљани су имали веома дугу праксу препуштања алкохолу и његовим „чарима“ – екстатичној радости и израженом јунаштву које алкохол буди код већине људи. Такође, они су знали за његову особину да изазива зависност, али то нису предочили индијанском становништву када су их упознали са алкохолом.

Други мит тврди да су Индијанци постали зависни од алкохола својом грешком, јер нису могли да се изборе са убрзаном модернизацијом коју су Европљани спроводили. Неки тврде и да су Европљани намерно опијали индијанско становништво како би га лакше покорили.

Ипак, много времена касније и даље постоје предрасуде о Индијанцима алкохоличарима, док се овај проблем код белаца често занемарује и не схвата озбиљно.

НЕСТАНАK МАЈА
Грант Џонс наводи да су 13. марта 1697. године Шпанске трупе на Јукатану окупирале Нојпетен, престоницу мајанског народа по имену Ица. Ице су били становници последњег неосвојеног аутохтоног краљевства у Новом свету. Упркос снажном отпору који су пружали, хиљаде припадника овог народа били су приморани да се преселе у колонијалне градове.

Мајанска култура је била на врхунцу моћи и просперитета у ВИ веку на територији данашњег Мексика и Гватемале. Једна од најинтелигентнијих раних цивилизација позната је по својој симболичкој архитектури и уметности, али и по квалитетној грнчарији, календару, калиграфији… Маје су биле вешти пољопривредници, астрономи и математичари.

Мајански народи су своју цивилизацију изградили у кишној шуми, паметно користећи све предности природног богатства које су ту нашли – бамбуса, кокоса и бројних других егзотичних врста. Kречњак су користили у грађевинарству, а вулканско камење за израду алата. Маје су чак и конзумирале со.

Иако је пад мајанске цвилизације постепено отпочео око 900-их година, још увек није потпуно јасно који фактор је за то био пресудан. Природни ресурси су временом исцрпљени, па је било тешко нахранити велики број становника. Дуги периоди суша су само погоршали постојеће проблеме.

Ипак, студије указују на то да су последња мајанска племена истребљена од стране европских истраживача, иако не директно од стране Kолумба. Ипак, 60 процената Гватемалаца данас има мајанске корене.

ЈЕЗИK И ПРИСИЛНА АСИМИЛАЦИЈА
Према наводима Гетисбург колеџа у Пенсилванији, ниједно од индијанских племена није имали писани језик. Европљани су их упознали са римским алфабетом и инсистирали да га индијанско становништво научи како би се олакшала комуникација. Ниједног тренутка нису покушали да схвате богатство разноликости индијанских језика.

Пре колонизације Новог света, постојало је небројено различитих Индијанских племена са јединственим обичајима, религијама, друштвеном хијерархијом и хиљадама језика и дијалеката. Методама језичке асимилације отпочео је неповратан процес промене Новог света кроз који су изгубљене бројне културе и језици индијанских народа.

Иако су неке интеракције између истраживача и индијанаца биле позитивне, попут размене искустава и откривања нових усева, Европљани су веровали да је њихова дужност да „цивилизују“ аутохтоно становништво, што је довело до потпуног губитка индијанског суверенитета. Некадашње мноштво језика, култура и традиција свело се на узак спектар племена којима су наметнути језици колонизатора – шпански, португалски и енглески,

Националан географија

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име