Фреска која приказује Светог кнеза Лазара као ктитора и дародавца манастира Ватопед на Светој Гори. На њој је он приказан како у рукама држи једну од најзначајнијих хришћанских реликвија — Појас Пресвете Богородице.
Према предању, Пресвета Богородица је сама саткала овај појас од камиље длаке. Након њеног Успења, појас је предат апостолу Томи. Реликвија је вековима чувана у Константинопољу, али је током 12. века, након византијског пораза од Бугара, доспела у руке бугарског цара Асена.
Срби су дошли у посед ове светиње након победа над Бугарима у 14. веку. Свети кнез Лазар Хребељановић је реликвију чувао као велику породичну и државну драгоценост, да би је на крају, заједно са делом Часног Крста, поклонио манастиру Ватопед.
Лазар је на фресци приказан са круном, у владарској одежди, што наглашава његов статус „цара“ у народној традицији и ктиторски однос према Светој Гори. Натпис на фресци га често идентификује као „Лазара, кнеза Србије“.
Захваљујући својим богатим прилозима, кнез Лазар се сматра другим ктитором Ватопеда (након византијских царева). Он је, између осталог, прекрио оловом кров саборне манастирске цркве.
Појас се и данас чува у олтару саборног храма манастира Ватопед. Подељен је на три дела и смештен у посебне ковчежиће.
Верује се да Појас има посебну исцелитељску моћ, нарочито код парова који имају потешкоћа са добијањем деце. Монаси у Ватопеду праве мале освештане траке (копије појаса) које деле верницима.
Манастир Ватопед је други по хијерархији на Светој Гори и веома је блиско повезан са српском историјом — у њему су се замонашили Стефан Немања (Свети Симеон) и Свети Сава пре него што су подигли Хиландар.
