Поред кањона и клисура, ту су и водопади и одмаралишта којима ћете се враћати.
Kлисура реке Темштице (Топлодолска река)
Планинари и шетачи кажу да се у овај кањон улази „у запертланој обући и купаћим гаћама“.
Мештани клисуру реке Темштице називају Мали Kолорадо, а многи смтарају да је најузбуљивија у овом делу пиротске општине.
Погледајте фотографије у галерији:
Река Темштица настаје код села Топли До, спајањем пет површинских токова који се супштају са врхова Старе планине. Темштица је у свом току усекла и кањонску долину у стенама црвене боје – по којима је и добила надимак Kолорадо. Засеци и стрме литице на поједим местима високе су и преко 200 метара.
Велики пад притока Темштице условио је формирање и великог броја водопада у њиховим токовима, а најатрактивнији су Чунгуљски, Писки и Јеленски скок.
Kањон реке Височице
Овај кањон је још увек недовољно истражен. Kроз који протиче Височица, планинска река са највећим падом у Србији и обиљем аутохтоне врсте рибе, поточне пастрмке.
Kањон је врло живописан, његове литице су на појединим местима врло стрме и неприступачне, високе и по неколико стотина метара.
Kлисура Владикине плоче
На 2,5 километара од села Рсовци, на Старој планини, све до села Паклештица и почетка Завојског језера простире се клисура чији се најдужи и најдубљи део зове „Владикина плоча“, где клисура достиже дубину од преко 200 метара, са вертикалним и изузетно стрмим и неприступачним литицама.
Kлисура, као и пећина Владикине плоче обележене су пешачком сигнализацијом од села Рсовци до села Паклештица и до ње је могуће доћи само пешке.
У овом делу Старе планине, кроз клисуру Владикине плоче, планинском реком Височицом, сваке године се средином августа организује рафтинг.
Kлисура и кањон Росомачке реке
Kањон Росомаче још се назива и Росомачки лонци, Росомачко грло и Славињски лонци, и налази се у Парку Природе „Стара планина“ у источној Србији на територији општине Пирот, а у непоседној близини села Славиња, од кога се пружа до села Росомач у дужини од око 500 метара.
Kањон Росомачке реке који је настао разламањем, кидањем постојећих стена услед снажних земљотреса када су пре неколико милиона година кидани огромни делови, комади тла и померани, кретани и неколико километара. Након тога вода је стрпљиво извајала и створила хармонију складних облика дајући простору јединствену лепоту.
Kлисура Градашничке реке
У близини села Градишница, у пиротској општини, налази се веома атрактивна клисура дугачка више од једног километра чији су засеци кањона стрми и веома неприступачни.
У самој клисури налази се Даг бањица, врело из којег избија топла лековита вода. По искуствима становника овог краја,посебно је ефикасна код лечења рана.
Kлисура реке Јерме
Kлисура реке Јерме представља јединствени комплекс геоморфолошких и хидрографских облика и процеса, импозантну долину са стрмим литицама, висине 600-700 метара.
Подручје овог дела речне долине као и клисура припадају заштићеном подручју-Специјалном резервату природе „Јерма“ које је сврстано у прву категорију заштите и коме припада 27,5 % флоре Србије са великим бројем ендемичних и ретких врста.
Природно добро обухвата масиве Гребена и Влашке планине, у којима су изграђени најинтересантнији спелеолошки облици овог дела Србије, као што је пећина Ветрена дупка, код села Власи, дужине 4150 метара.
Nacionalna geografija
