Све је некако искрено и људски код Слободана Јевтића из Старог Kостолца. И кад прича о пчелама и меду са којима другује четрдесет година и кад се присећа деценија проведених на костолачким рудницима одакле је отишао у заслужену пензију, али и када говори о светињама браничевским. Ведрог духа и вредних руку, не дозвољава да му ниједан минут прође у празно.
Двориште Слободана и Наде Јевтић, у Kапетана Тадића 88, у Старом Kостолцу, пуно је – кошница у облику манастира. Слободан их је направио, али су припреме трајале дуго. Требало је све свете објекте снимити, добро проучити, одредити однос величина и наоружати се са много стрпљења. Све Слободанове кошнице-манастири имају кровове као прави, бакарне, оловне, грађевине су обојене као у стварности, а липово дрво је, заштићено од труљења.
Час је у пчелињаку, час за компјутером где пише практичне чланке на форуму пчелара Србије, а онда нестане у импровизованој радионици одакле убрзо зазвижди тестера малог струга. То што он тамо ради и довело нас је у Стари Kостолац.
Пре три године Слободан је почео да прави кошнице у облику манастира овдашњих. Нема неко објашњење зашто је кренуо у ту авантуру, једноставно ће рећи да је хтео да проба да ли то може. И показало се да му и то иде од руке.
Та подршка је подстакла Слободана да, за кратко време направи „кров над главом”, за седам пчелињих фамилија. Помогла му је и књига „Светиње Браничева”, Предрага Мирковића. Док је ове јединствене кошнице стварао, рађале су му се нове идеје.
– Манастири Рукумија, Сестрољин, Брадача, Заова су саграђени у 14. веку. По народном предању, ове манастире везују за сестру Јелицу, у доба кнеза Лазара. Манастир Нимник, први женски манастир у Браничеву, у селу Kурјачу, према предањима, саградио је Богосав, војвода кнеза Лазара. Тршка црква, код Жагубице, је најстарији живи манастир у пожаревачком крају.
У Браничевском округу вековима живи дванаест манастира. Још половина је Слободану преостала, за следећу зиму: Витовница, Горњак, Ћеринац, Света Тројица, Туман, Орешковица. Жели да у свом дворишту „подигне” и манастир Света Петка, по узору на светињу на Kалемегдану, у којој су 125 година биле мошти свете Петке.
Испод његове тестере и длета изашло је до сада шест десеторамних кошница које су верна копија манастира Браничева и потпуно су функционалне – у већини њих пчеле већ носе мед. И те необичне кошнице Слободан искључиво поклања – прво манастирима чије копије је направио или пријатељима. Себи је оставио две, али и њих планира да поклони!
Ако бисмо зачепркали мало дубље, може се рећи да је овај необични хоби Слободанов покушај да се као расни пчелар на неки начин одужи манастирима који су, заправо, били расадници пчеларства у нашим крајевима.
Због потреба за воском подизани су пчелињаци по манастирским и црквеним имањима, а највећи манастирски пчелињак основао је цар Душан у манастиру Светих Арханђела у Призрену.
Политика, Чудо
