Људска бића су током историје била у стању да једни другима нанесу неизрециву бол, ипак неке од њих су имале за циљ да нанесу и озбиљне психичке последице.

Археолози и историчари су још од појаве првих људи налазили трагове и записе о читавом спектру разноликих метода и спава осмишљених у сврхе наношења бола – како физичког тако и психичког. Ипак, када причамо о неким од најбруталнијих, издваја се кинеска метода мучења водом. Иако на први утисак ова метода која је подразумевала изливање кап по кап воде на чело жртве, не звучи превише сурово – научници су сагласни да је ово једна од психички најисцрпљујућих.

Они тврде да је овај психички болан процес, после дужег временског периода изазивао појаву страха и погоршање менталног здравља.
А симптоми су се додатно погоршавали у случајевима када је образац капања био временски неправилан. У том тренутку жртва је осећала налете хладноће, са мешавином анксиозних напада у покушајима да предвиди следећу кап.

Истраживачи који су се бавили овом врстом мучења, наводе како је њен ефекат у сврхе испитивања занемарљив, јер услед погоршања менталног здравља жртве, она постаје бесмислена. Стога је како претпостављају њен примарни циљ био да „излуди“ жртву.

Језива историја кинеског мучења водом

Иако данас немамо много историјских записа о кинеском мучењу водом, историчари су се на неколико места сусрели са овим термином и штурим описом. Један од њих датира са краја 15. или почетка 16. века, када нас о њему извештава италијански адвокат Хиполит де Марсилис.

Легенда каже да је де Марсилису ова идеја пала на памет приликом посматрања континуираног капања воде на камен који је током времена еродирао. Затим је решио да примени ову методу и на људе.

Иако се не yна поуyдано ко је заправо измислио методу, истраживачи су сагласни да је овај облик водене тортуре издржао тест времена. Забележено је да је коришћен и у француским и немачким санаторијумима средином 1800-их. Поједини оновремени лекари су веровали да је последица менталних сметњи један од симптома физичких болести, као и да мучење водом пацијенте може излечити.

Убеђени да „накупљање крви“ у глави доводи до лудила код људи, лекари и помоћно медицинско особље је користило „машину за капање“ да би ублажили ефекте загушења.

Такође, истраживачима данас је нејасно када је термин „кинеско мучење водом“ ушао у употребу, али оно што знамо је да је до 1892. године сигурно ушао у лексиконе. Ипак своју славу ова метода је доживела тек када се Хари Худини одлучио да је, у неком облику, уврсти у свој репертоар.

Познати илузиониста је током 1911. године у Енглеској осмислио специјалан резервоар напуњен водом који је назвао „Kинеска ц́елија за мучење водом“. Са обе ноге завезане, спуштан је у воду наопачке. Посматрачи су га гледали кроз предњи део резервоара, а завесе су прекривале његово чудесно бекство. Овај наступ му је донео огромну славу, али и популаризацију самог термина.

Друге методе мучења водом кроз историју

Након што је Хари Худини извео свој импресиван подвиг, приче о његовој храбрости прошириле су се Европом. Тада су сви чули за кинеско мучење водом, или бар једним од облика. У међувремену, тортура изазвана водом се проширила у облику ратних злочина током друге половине 20. века. Док је у 21. веку практично легализована под изговорм „појачаног испитивања“ које је спровођено у сврхе државних безбедности.

Према тврдњама научника сличне методе су коришћене током Вијетнамског рата и у неким случајевима у Рату против тероризма. Том приликом испитивачи су се служили тзв. Wатербоардинг-ом, а према мишљењу многих циљ оваквих третмана је тежио да открије ефекте какав је кинеско мучење водом остављао на људе.

Овим феноменом су се бавили бројни истраживачи, међу којима су и водитељи емисије Разбијачи митова, који су дошли до закључка да вода као вода, није имала специјалне ефекте на њихово ментално здравље. Већ да је најтеже последице на испитаника остављао моменат исчекивања следеће капи воде уколико је метода практикована у дужем временском периоду.

 

Нациална географија

1 KOMENTAR

  1. Било је и љепших текстова, Богоугоднијих за овај напаћени народ. Да не пишете о нсчинимс мучења, знамо ми и без записа какве смо све тортуре прошли кроз пропле ратове. Имал асма комшију, Јову који је био згурен, иза врата му је кичма била потпуна савијена, био не у неком затвору (као дјете могла сма смао то да сазнам, јер сам питала, зашто је тако савијена његова глава?) мајка ми је одг, д аје био у затвору и да је имао такву позицију у ћелији да му је вода капала на вратни пршљен и тако му је глава остала напријед повијена. То је било у другом св рату. Није моја мајка мени смјела да исорича праву истину, а ја сам то схватила тек касније кад смо ми доживјели овај последњи рат!

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име