Употреба дводелног купаћег костима за жене започело је пре више од 2.000 година

У прелепом италијанском граду Пјаца Армерина на Сицилији сачувана је римска вила Kасале, из четвртог века пре нове ере. Ова резиденција посебно се истиче изузетним декоративним богатством неких зидова. Међу мозаицима у сјајном стању очуване су и разне представе: сцене лова, животињски мотиви, Употреба дводелног купаћег костима за жене започело је пре више од 2.000 година

У прелепом итациркуске сцене … а, међу свима њима, један од најпознатијих, познат као „мозаик бикинија“.

Верује се да би овај мотив, заједно са другим представима, могао да буде први узорак, најближи ономе што данас знамо као бикини. Kомад женске одеће сачињен од два дела одеће који не покрива рамена, трбух и ноге и који се у древна времена углавном користио за атлетске активности.

Међутим, с појавом хришћанства, овај је одевни предмет је изашао из употребе, намећући одећу која је морала да покрије цело женско тело.

Kрајем 19. века женски купаћи костими већ су били дводелни, али су покривали цело тело. Уласком у воду такав костим постајао је гомила тканине залепљене за тело која отежава покретљивост. како би разрешила овај проблем, почетком 20. века пливачица Анет Kелерман прво је користила костим који је сама дизајнирала направљен од једног комада, без рукава и ногавица. Ухапшена је због ношења и повреде јавног морала у Бостону, али је успела да постави преседан и такав костим је убрзо прихваћен на неким европским плажама.

Тридесете и четрдесете године 20. века донеле напредак. Поред уградње нових материјала, као што су најлон или латекс, који су допринели већој удобности када су се намочили, рамена су почела да буду изложена, а у неким случајевима и велики део трбух . Упркос томе, пупак није смео да се види: тако је било дефинисано у такозваном Хејсовом кодексу који је наметнуо оно што се може показати, а шта не у америчким холивудским филмовима.

Свет дизајна женских купаћих костима претрпео је највећу промену 1946. године. Жак Хаим (Јацqуес Хеим), француски костимограф и модни дизајнер, пласирао је дводелни купаћи костим, који је откривао стомак, али и даље прекривао пупак. Назвао га је „Атом“ јер је тада био најмањи купаћи костим на свету.

Убрзо, Луј Ренар (Лоуис Ренард), машински инжењер, представио је први купаћи костим – такође састављен из два дела – којим је пупак био откривен. Проблем је био пронаћи жену која ће бити модел за овај костим, јер су се жене плашиле осуде јавног мњења. Међутим, 5. јула 1946. Мишел Бернардини, плесачица из „Kазино Д Пари“, носила је бикини, први пут у јавности.

Иако постоје различите верзије у погледу порекла имена, све се поклапају и означавају географску тачку као инспирацију. Година 1946. била је само година након завршетка Другог светског рата, али Сједињене Државе и СССР су већ биле спремне за мање крвав али трајнији сукоб: Хладни рат. У том контексту, обављено је неколико тестирања атомских бомби на Бикинију, Маршалова острва, у Тихом океану. Верује се да је Ренар могао да каже да ће костим назвати бикинијем јер би то „звучало експлозивно“.

Упркос почетном ентузијазму за нову креацију, морално оклевање је било јаче и током четрдесетих година прошлог века употреба бикинија није постала популарна. Тек почетком 1950-их овај тип куипаћег костима стиче већу популарност. Појава одређених глумица са бикинијем била је пресудна. Брижит Бардо у Европи и Ава Гарднер, Рита Хејворт, Мерилин Монро или Елизабет Тејлор у Америци, фотографисане су у дводелним купаћим костинима, откривеног пупка.

У 60-им годинама двадесетог века бикини је већ био прихваћен и доступан за све жене; брзо је интегрисан у уобичајену гардеробу и држи место које је и данас неприкосновено.

 

Национална геогафија

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име