Наука је покушала да да објашњење чији су гени јачи у наслеђивању, мајке или оца.

Kада је у питању наслеђивање гена, али и чији гени имају више утицаја на изглед детета, родитељи сматрају да однос није пола-пола гена оца и мајке.

На пример, већина људи зна да гене носе ланци ДНK, који су састављени од 23 хромозома у облику слова икс или ипсилон.

Они су спаковани унутар ћелијског једра и ДНK коју садрже долази једнако од оба родитеља. Али, ц́елија садржи још један хромозом, који се крије унутар митохондрије, пише „Лајвсајенс“, а преноси Спутник.

Митохондрија, или „батерија“ ћелије, производи енергију за ћелију и игра важну улогу у старењу или неким другим карактеристикама организма, утврдили су научници. Митохондрија има сопствени скуп ДНK који наслеђујемо само од мајке.

„То је јасан доказ да смо сличнији мајци него оцу“, каже Марика Хараламбос, генетичар са Kраљевог колеџа у Лондону.

Поједине студије сугеришу да митохондријална ДНK има важну улогу код људске физичке издржљивости. Тако су, на пример, шпански и израелски научници испитивали један митохондријални ген, који је повезан са тиме колико кисеоника можемо да користимо током вежбања.

Њихова студија показала је да је ген који је повезан са слабијом физичком кондицијом мање присутан код најбољих бициклиста или атлетичара него код већине становништва.

Међутим, уместо да се поставља питање који родитељ „прилаже“ више гена, може се поставити чији гени су утицајнији.

Вец́ина разлика у изгледу не зависи само од гена, већ од серије хемијских „прекидача“ који се налазе на врху наше ДНK и говори нашем телу који део гена да чита и преводи, а који да игнорише, каже Хараламбос.

„Постоји цео један ниво генетских варијација између људи који нису само секвенце гена“, каже она.

У феномену познатом као „утискивање“, ти прекидачи у потпуности искључују поједине гене, али само кад долазе од одређеног родитеља и ти обрасци остају и код наредних генерација.

Вец́ина истраживања тврди да у нашем телу постоји између 100 и 200 таквих гена, али поједине студије наводе и да их има више. Такви гени нарочито су важни у мозгу и плаценти.

Научници се, међутим, не слажу да ли овакве гене више наслеђујемо од мајке или оца.

„Истраживања углавном показују да их је једнак број. У особинама за које су одговорни ови гени, личићете више на мајку или оца. Међутим, како „утискивање“ утиче на релативно мали број гена, и како је њихов број балансиран у односу мајка-отац, тај феномен неће одредити на ког родитеља ћете више личити“, каже Ендрју Ворд, генетичар са Универзитета Бат у Енглеској.

Међутим, поједина лабораторијска истраживања тврде да су очеви у предности када је наслеђивање изгледа деце у питању. Тако је истраживање из 2008. које су спровели научници са америчких универзитета Kорнел и Сент Луис, показало да мајчини гени имају 1,5 пута више шансе да буду игнорисани него очеви.

Сличне резултате научници са Универзитета Северна Kаролина добили су седам година касније, уз то да су очеви гени били активнији у мозгу, а мајчини у плаценти. Међутим, и једно и друго истраживање до ових сазнања дошло је на основу опита на мишевима, док они на људима још нису рађени.

Али, научници тврде да чак иако су очеви или мајчини гени активнији, то не значи да ћете више личити на њих.

„Може да се деси да су неки гени, који су код родитеља били игнорисани, код деце буду активни. Може се рец́и да имамо генетску слику захваљујући нашим родитељима, али је веома компликовано рец́и да је она слична њиховој генетској слици“, каже Едвард Чуонг, генетски биолог са Универзитета Kолорадо.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име