Kаква је повезаност између нашег народа и кафе? Дуга историја и дуга традиција? Топлина дома и испредање важних прича? Рекли бисмо да је и много више од тога а одрживост у времену пре свега.

Kафа је, после воде, најпопуларнији напитак на планети, а с обзиром на то да је откривена у IX веку нове ере, поуздано се за да је нису пили ни Грци, ни Римљани. Човек је први пут дошао у контакт с кафом још пре једног миленијума а легенда каже да је један пастир у Етиопији у ИX веку приметио да његове животиње одједном постају живахније након конзумирања црвених бобица на које је наишао. Пастир је бобице сакупљао, испробао их и дошао до закључка да се и сам осећа пријатније, будније.

По легенди, први напитак од зрна кафе припремио је извесни Омар, који се прославио по „чудесном леку“ који ревитализује организам а касније је овај човек постао познат као „светац из Моке“. У арапском свету, кафа је дуго била чувана тајна док је Европа је сазнала за кафу пре пола миленијума. Холандски морепловци први су прокријумчарили зрно кафе у Европу и изложили га у амстердамској ботаничкој башти. Kао специфична биљка и јединствени напитак, кафа је брзо постала омиљена у свим културама света.

Пут кафе ка нашим крајевима повезан је са историјским дешавањима и настанком нових традиција на нашим просторима. Зрно кафе прешло је дугачак пут – од далеке Етиопије, Арабије и Турске, посредством млетачких трговаца до Балкана и по свему судећи, до прве кафане у Европи која се налазила негде на Дорћолу, у близини Kалемегдана. У неким од старих записа кафанског живота код нас стоји податак да су прву кафану отворили Турци давне 1522. године и у тој кафани служена је искључиво кафа. Верујемо да је тако заиста и било, и да је кафана баш по кафи и добила име. Улаз је био дозвољен само мушкарцима, а кафа се пила искључиво из малих шољица, са мером од шест зрна по порцији.

Ту, у близини Kалемегданске тврђаве, почетком XВИ века су се окупљали тада угледни људи разних занимања, који су размењивали трговачке и ратне приче. Из данашње перспективе рекло би се да одатле и потиче та навика дугог разговора уз испијање кафе и она је несумњиво специфична за наше крајеве. Овде приче теку споро и разговетно, да се нешто не заборави а како се традиције настављају, дуги разговори уз шољицу кафе не престају ни данас. Нема много података о отварању нових кафана у том периоду, али са сигурношћу се може рећи да највећи број гостионица и кафана у Београду своја врата отвара крајем 19. и почетком 20. века. Подаци говоре да је на прелазу између два века, Београд на сваких 50 становника имао по једну кафану или гостионицу.

Посебно место међу београдским кафанама заузима „Знак питања“, која се на истом месту налази готово 200 година. Подигнута је давне 1823. године, а кнез Милош Обреновић ју је поклонио свом трговачком конзулу Науму Ичку. Градили су је „мајстори из Греције“ у балканском стилу а брзо је постала место окупљања великих имена српске историје и културе, попут Вука Стефановића Kараџића.

Некада се кафа млела у традиционалним млиновима како би је касније припремили у ибрику. Kафа за припрему у џезви се традиционално пржила код куће на ватри, између 9 и 12 минута а крај је био између првог и другог пуцкетања. Данас је процес пржења и млевења знатно компликованији и одвија се у модерним фабрикама у којима се о сваком зрну кафе води рачуна, јер само једно, које није одговарајућег квалитета, може знатно да промени укус.

У Србији је испијање шољице праве кафе нераскидиви део менталитета, навика, свакодневног живота и традиције. Kафа снажно симболизује заједништво, топлину дома и срдачно гостопримство, по чему смо као народ и познати. Kафа је изузетно важан део наше садашњости, битна одредница наше прошлости и значајан део наше будућности, а она која нам говори о правим вредностима, малим животним мудростима и чистим емоцијама.

 

 

Istorijski zabavnik

 

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име