УВЕЛИ ЉИЉАНИ
Богородичини осушени кринови су чудо православног света које наука до сада није успела да објасни.
Икона Богородице Kазанске се неизмерно поштује у Русији. Управо овом иконом обично благосиљају младенце пред брак, њу постављају изнад дечијих креветића…
1579. године стравичан пожар је опустошио половину Kазанског кремља и околни део града.
Деветогодишњој девојчици Матрјони, кажу летописци, јавила се у сну Богородица и упутила је да оде на згариште дома и тамо потражи Њену икону.
Девојчици дуго нису веровали, али 8. јула (по старом календару), уморивши се од бескорисних разговора са градским властима, мајка Матроне се сама заузела и пронашла на месту, на које је у сну указала Мајка Божија, икону умотану у део старог мушког одела од тамноцрвеног платна.
Икона је сијала као да је тог тренутка живописана. Дан њеног указања у Русији се слави као један од највећих празника.
За икону Богородице Kазанске везују се многа чуда.
Чудесне појаве које је наука покушала, али није успела да објасни повезале су икону Богородице Kазанске и село Kулевча у Одеској области Украјине. Сеоска црква, посвећена Светом Николају, задивљује таквим чудима, над којима „мозгају“ научници Одеског ботаничког врта и Одеског регионалног бироа судско-медицинске експертизе.
Икона Богородице Kазанске у храму украшена је осушеним љиљанима, на којима се лепо виде младе луковице. Оживели цветови обавијају њен лик и лик малог Исуса али их притом не заклањају.
Званичан закључак специјалиста Ботаничког врта Одеског националног универзитета није дао никакво научно објашњење за ову појаву:
„Шестог маја 2005. године настојатељ Свето-Николајевске цркве у селу Kулевча Саратског региона Одеске области, протојереј Павле Нога је у врту одсекао листове и стабла травнатог растиња и ставио их у цркву: један део – на кивот (рам) Kазанске иконе Мајке Божије, а други изнад кивота.
Средином јуна, уочи празника Свете Тројице (19.06.2005), стабљике биљака су два пута израсле и процветале. У првој декади јула листови, стабљика и цвет тог травнатог растиња су почели постепено да се суше, а почетком августа су се потпуно осушили.
У октобру 2005. на потпуно осушеним стабљикама биљака почеле су да се образују многобројне луковице беле боје, а неке од њих су порасле и дале зелене листиће…“
Од тада, сваког Васкрса верници доносе беле кринове, који се полажу на икону Kазанску, након неког времена се осуше, и на празник Свете Тројице дешава се чудо: потпуно осушени кринови опет оживе, а на сувим стабљикама љиљана се расцветавају нежно бели цветови!
После брижљиве анализе и састављања фототаблица закључено је да „истраживани узорак представља осушено стабло травнатог растиња, које припада врсти белог љиљана“. Притом одески научници нису могли да објасне како су се у условима одсуства тла, довољне количине влаге и хранљивих материја на потпуно сувим стабљикама образовале живе луковице.
Нико није могао да објасни ни због чега бели љиљани, који су стављени на рам Богородичине иконе, не цветају по природним законима, већ се сваке године прилагођавају променљивом датуму празника Свете Тројице, и цветају – без довољно светлости, ваздуха и воде.
Bašta Balkana
